webinfo

A+ A A-

BEČEJ

STO GODINA OD VELIKOG RATA

b_350_0_16777215_00_images_Tijana_000_Desavanja_Front_1914.jpgUzroci Prvom svetskom ratu su mnogobrojni. Na prvom mestu višedecenijska složena vojno-politička situacija, rivalitet i pripreme velkih sila Evrope za rat. Militarizam, savezništvo, nacionalizam, imperijalizam su bile značajne pojave koje su svakodnevno gurale svet u rat. Počelo je sa Aneksionom krizom nastavilo se preko Prve i Druge marokanske krize, Balkanskim ratovima i završilo Julskom krizom 1914.godine.Julska kriza je dovela do vrhunca zategnutih odnosa Austro-Ugarske i Srbije. Beč nije želo da popusti u svojim zahtevima a Srbija nije mogla da prihvati poniženje koje je nametnuto u ultitatumu. Pregovori dve strane su okončani 28.jula 1914.godine objavom rata Austro-Ugarske Srbiji, nakon čega je došlo do niza objava rata. 

 

Početak zategnutih odnosa na realciji Beč-Beograd počeli su nakon Berlinskog kongresa 1878.godine. Na Berlinskom kongresu Austro-Ugarska je dobila pravo da izvrši okupaciju Bosne i Hercegovine. Od tog trenutka odnosi Srbije i crno-žute monarhijhe su bilo sve lošiji, da bi svoju kulminaciju dostigli početkom XX veka. Ulje na vatru dodala je i aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske 1908.godine. U samoj carevini sve pristunije mišljenje je bilo da se Beč neće zadovoljiti ankesijom. Vrlo brzo bečki dvor je počeo da vrši mobilizacije i vojne vežbe većih razmera na granici sa Srbijom.Demonstracija sile vršena je najviše zahvaljujući načelniku generalštaba austougarske vojske Konradu fon Hecendorfu.
Povod Prvom svetskom ratu je Sarajevski atentan, 28 juna 1914.godine, kada je pripadnik Mlade Bosne, Gavrlio Princip izvršio b_180_0_16777215_00_images_Tijana_000_Desavanja_Gavrilo_Princip.jpgatentat na austrijskog prestolonaslednika princa Franca Ferdinanda. Atentan na princa Ferdinanda je bio poslednji u nizu atentata na članove porodice Habzburški. Tokom drugu polovine XIX veka bilo je više atantata na Habzurgovce, ali Sarajevski atentan je izazvao najveće ogorčonje u Beču.
Austro-Ugarska je želela osvetu i 23.jula 1914.godine, uputila ultimatum u deset tačaka Srbiji. Vlada Kraljevine Srbije nije mogla da prihvati šestu tačku ultimatuma u kojoj Beč zahteva“ da otvori istragu protiv učesnika u Sarajevskom atentatu i da prihvati da u ovoj istrazi učestvuju organi Austrougarske“. Ovo je bilo direktno upereno u suverenitet države. Srbija se nadala da će joj pomoći carska Rusija i 23. jula obraća se Rusiji za pomoć. Car Nikolaj II Romanov je obećao pomoć. Beč nezadovoljan odlukom vlade u Beogradu 28.jula objavljuje rat Srbiji a carska Rusije dva dana kasnije Austro-Ugarskoj. Na taj način Rusija je ušla u rat kao zaštitnik Srbije a da i sama nije bila spremna za rat.
Prvi svetski rat je iz korena promenuo istoriju ratovanja i označio početak nove ere u ratovima.
Evropa je bila podeljena u dva vojna saveza: Centralne Sile (Austro-Ugarska, Nemačka i Italija do 1915.godine,do Londonskog ugovora) i Antanta (Velika Britanija, Francuska, kasnije se pridružila Italija, SAD, Kraljevina Srbije). Ratne operacije vođene su na pet frontova: zapadni, istočni, balkanski, italijanski i solunski.
b_430_0_16777215_00_images_Tijana_000_Desavanja_Mapa_Evrope_1914.pngZapadni front se prostirao od Antverpena na severu i neutralne Švajcarske na jugu. Dužina fronta je bila 600 km. Karakteristično za zapadni frtont su bili sistemi rovova i utvrđenja koja zastarela vojna tehnika nije mogla da probije tokom većeg dela rata. Vojni stratezi su uveli i bodljikavu žicu koja je predstavljala velik problem za svaki pešadijski napad. Arteljerijska oruđa su veća i moćnija nego ona iz XIX veka. U početku rata artiljerijska oruđa su bila pozicionirana da bi kasnije i ona bila pokretna uvođenjem minobacača. Najkrvavija bitka Prvog svetskog rata vođena je na reci Somi (1.VII-18.XI 1916.). Za nepunih pet meseci ratovanja na Somi preko 1 milion vojnika je izbačeno iz stroja. Britanska vojska je 15.septembra 1916.godine prva upotrebila tenk.Nemački vojnici su se našli u čudu kada su ugledali mašinu koja bruji i bljuje vatru. Prva tenkovska bitka odigrala se 24.aprila 1918.godine u Francuskoj.
Nemačka je želela da što pre okonča ratne sukobe pa je već u oktobru 1914.godine upotrebila bojne otrove. Iako je bilo zabranjeno koristite otrovne supstance u ratnim dejstvima ni jedan strana se toga nije pridržavala. U aprilu 1915. od posledica trovanja hlorom stradalo je 15000 Francuza. Kod mesta Ipr u Francuskoj je Nemačka 12-13 jula 1917.godine upotrebila plikavac koji je kasnije nazvan iperit. Sve češća upotreba bojnih otrova naterala je zaraćene strane da razmišljaju o protivbiološkoj borbi. To je dovelo do razvoja i upotrebe zaštitne maske.
Na Zapadnom frontu se od 1916-1918.godine vodio pravi vazdušni rat. Vazdušni rat su obeležila dva pilota. Francuz Roland Garos, po kome teniski tereni u Parizu nose ime, zaslužan je za naoružavanje aviona.Na njegov predlog mitraljez je postavljen između propelera aviona i na taj način mitraljez je postao ubojiti , i Nemac, Manfred fon Rithofen koji je u vazdušnim borbama oborio 80 aviona.
Istični front je bio daleko veći od zapadnog. Prostirao se od Baltičkog mora na zapadu, Minska na istoku,Sankt Peterburga na severu i Crnim morem na jugu. Ukupna dužina je bila 1600 km. Za razliku od zapadnog, na istočnom frontu zbog konfiguracije terena lakše su se menjali položaji zaraćenih strana tako da se rovovi nisu mogli razvijati. Ratne operacije su vođene u istočnoj i centralnoj Evropi. Značajne bitke vođene su na prostoru Galicije, oko reke Visle i Mazurska jezera.
Pod pojmom Italijanski front podrazumeva se jedanaest bitaka na reci Soči i Asjanđo ofanziva.Borbe su vođene od 1915-1918.godine. Zaraćene strane su bile Italija i Austro-Ugarska. Italijanski kao i zapandi front karakateriša rovovska borba. Borbe na Italijanskom frontu okončane su porazom Austro-Ugarske.
Na Balkanskom frontu, odnosno ratištu, Centralne sile (Nemačka, Austro-Ugarska, Bugarska i Osmansko carstvo) imale su nameru da se teritorijalno povežu. Da bi ostvarili ovaj cilj Austro-Ugarska je trebala da okupira Srbiju i Crnu Goru, izuluje Grčku i Rumuniju, i dominira Albanijom. Ovoj strategiji Centralnih sila suprtstavile su se Veliki Britanija, Francuska i Rusija. Na iznenađenje svih učesnika rata ovoj ideji suprotstavila se i Srbija.. . Iako nedovljno spremna za nova ratna dejstva Srbija i srpski narod nisu dozvolili da dožive poraz. Stečeno iskustvo iz balkanskih ratova bilo je dragoceno za srpsku vojsku.Za razliku od srpske vojske, vojska crno-žute monarhije nije ratovalo od 1866.godine kada je pretrpela poraz od Pruske. U sastvu srpske vojske bilo je 90% seljaka. Skoro 2/3 oficirskog kadra školovalo se u Vojnoj akademiji Srbije. Vojska je bila dosta dobro naouržana. Bilo je to savremeno oružje ali u nedovoljnim količinama.
b_400_0_16777215_00_images_Tijana_000_Desavanja_Front_1914_2.jpgPrva bitka je nagovestila krah Centralnih sila. Na Ceru( 12-24.VIII 1914.) srpska vojska pod komandom generala Stepe Stepanovića porazila je neprijateljsku vojsku. Bila je to prva Srpska ali i saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Nakon poraza Austrougari pojačvaju napade očekujući da zadaju konačan udarac Srbima. Kada je ceo svet očekivao kapitulaciju Srbije na Kolubari(3-9.XII) pod komandom generala Živojina Mišića srpska vojska kreće u veliku kontraofanzivu i daleko jačeg neprijatelja je još jednom porazila. Taktiku koju je sproveo general Mišić i danas se izučava na mnogim vojnim škola širom sveta.
Posle velikih pobeda na Ceru i Kolubari generali Stepanović i Mišić unapređeni su u najviši čin srpske vojske –vojvodu.
Posle ovog poraza Centralne sile su morale da se pregupišu. Nemačka je na Balkan poslala pomoć Austro-Ugarskoj, a time oslabila svoje položaje na drugim frontovima.
Srpska vojska je u prvoj ratnoj godini u borbama doživela velike gubitke u ljudstvu. Pored toga tifus je odneo mnoge živote. Situacija je bila veoma teška po srpski narod. Neprijatelj kreće u novu ofanzivu. Bolje opremljene i brojno nadmoćnije Centralne sile kreću u jesen 1915.godine u veliku ofanzivu nanoseći velike gubitke srpskoj vojsci i narodu. Nemajući kud srpska vojska 24.novembra kreće u svoje legendarno taktičko povlačenje preko Kosova, Crne Gore i Albanije. Povlačenje je vršeno po veoma teškim vremenskim prilikama.Sneg, velika hladnoća bili su za slabo obučenu vojsku i narod u tom trenutku najveći napreijatelj. U Skadar promrzli Srbi na čelu sa svojim kraljem Perom, stiglu su krajem decembra 1915.godine. Evakucija srpske vojske na Krf trajalo je od 18.januara do 20.februara 1916.godine.Boravak na Krfu bio je veoma težak perod za srpsku vojsku. Odvojeni od svoje domovine, iznemogli, bolesni negativno je uticalo na njihovo raspoloženje. Bili su svedoci svakodnevnog umiranja hrabrih boraca.

Saveznici su u jesen 1915.godine činili napore da pomognu srpskoj vojsci i ortvaraju Solunski front. Front se prostirao od albanske b_280_0_16777215_00_images_Tijana_000_Desavanja_Prvi_svetski_rat.jpgobale do reke Strume i bio je stabilan sve do velike savezničke ofanzive.Proboj Solunskog fronta označio je početak kraja Velikog rata.
Srpska vojska je u proleće 1916.godine sa Krfa prebačena u Solun. Nakon reorganizacije i dogovora o sadejstvu sa saveznicima borbe započinju u jesen iste godine. Uz velike gubitke srpska vojska osvaja Kajmakčalan a ubrzo oslobođa i Bitolj. Nakon toga zavladalo je zatišje na frontu sve do septmbra 1918.godine. Ratne operacije započičnju 15.septembra 1918.godine. Bugarska je prva osetila snagu srpske vojske. Pod naletom srpskih snaga Bugarska je bila primorana na kapitulaciju. Združene snage Nemačke i Austro-Ugarske nisu prihvatile kapitulaciju Bugarske i nastavili su borbu. Međutim, srpsko-francuske snage bile su bolje organizovane i motivisane te su sa lakoćom nanosile velike gubitke neprijateljskoj vojsci. . Kako je izgledao proboj Solunskog fronta najbolje govore reči jednog francuskog vojnika:“ neviđen maraton francuske konjice i srpskog pešaka u kome je pobedio srpski pešak“. Pod stalnim naletom savezničke vojske Centrale sile se povlače i 1.novembra oslobođen je Beograd. Austro-Ugarska je kapitulirala 31.oktobra, a Nemačka 11.decembra 1918.godine.
Rat je završen potpisivanjem Versajskog mirovnog ugovora 28.jula 1919.godine. Posle poraza u ratu Austro-Ugarska je rasformirana i od nje su nastale Čehoslovačka, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljska, Mađarska, Austrija, dok su pojedini delovi pripojeni Italiji i Rumuniji.
Zaraćene strane su najviše avione koristile za izviđanje.. Avioni su bili slabo naoružani, piloti su koristili foto-aparate za snimanje terena. Srbija je rat dočekala sa četir aviona, dva balona i šest pilota. Postoji zapis da su prilikom jednog izviđačkog zadatka, srpski pilot Miodrag Tomić i njegov austrougarski kolega mahnuli jedan drugom. U drugom slučaju,septembra 1914.godine, neprijateljski pilot je iz pištolja pucao na srpskog pilota. To se smatra za prvom vazdušnom bitkom na prostoru Balkana. U novembru 1915.godine kada se srpska vojska povlačila preko Albanije, srpski avioni su prevozili ranjene na Krf. To je bilo prvi put da se avioni koriste za tu namenu. Na taj način srpska avijacija je ušla u istoriju sanitetske avijacije.
Na početku XX veka nije bila organizovanog prikupljanja podataka pa se ne može govoriti o tačnom broju mobilisanih vojnika. Ipak, na osnovu prikupljenih podataka može se reći da su zaraćene strane mobilisale na početku rata 20 miliona a do kraja rat još 50 miloina vojnika. Polovina mobilisanih je tokom ratnih operacija ranjeno ili izgubilo život. Iako se rat vodio između dva vojno-politička bloka, u ratnom vihoru učestvovalo je oko 70 država. Deset država su bile nezavisne(Austro-Ugarska, Nemačka, Italija, Engleska, Francuska, Rusko carstvo, Osmansko carstvo, Srbija,. SAD, Japan) i imale su preko 800 miliona stanovnika što je činilo skoro polovinu svestke populacije u to vreme. Jedna od najvećih posledica rata je svako tri miliona udovica i šest miliona siročadi.
Srbija je gledajući proporciju broja vojnika i poginuli i ranjenih pretrpela najveće gubitke. Imala je 130 000 poginulih i 135 000 ranjenih što predstavlja skoro četvrtinu srpske vojske. Osim vojnih Srbija je imala i velike civline žrtve. Delegacija Kraljevine SHS je na mirovnoj konferenciji u Versaju iznela da je šteta Srbije iznosla tačno polovinu nacionalne imovine. U ratu je stradalo 30 posto stanovništva, 62 posto muškaraca starosti od 18 do 55 godina, od čega je više od polovine poginulo dok je deset posto ostalo trajno invalid.
Veliku pomoć srpskoj vojsci davali i i Srbi koji su živeli i radili u Americi. Prosečna starost Srpskih emigranata je bila od 25-30 godina. Srpska narodna odbrana, je od 1914-1917.skupila 554 000 ondašnjih dinara.. Od početka 1917.godine Mihalo Pupina je uspeo da skupi i pošalje na Solunski front čak 17000 srpskih dobrovoljaca.
U drugoj polovini XIX veka pojavljuje se nova oružja i ona polako iz vojnih jedinica izbacuje konjicu. Na početku rata upotreba konjičkih jedinica je bila dovedena u pitanje zbog mogućnosti velikih gubitaka u ljudstvu. Srpska vojska je na samom početku rata imala samo jednu konjičku diviziju koja je broja oko 5000 vojnika. Uglavnom je bila upotrebljavana za transtport artiljerije i izviđanje.

Rat je izazvao velike promene i u oblasti ekonomije. Ruska rublja je doživela veliki krah, švajcarski franak je ostao stabilan a američki dolar je procvetao. Za jedan zlatan dinar pre rata moglo se dobiti 1 franak. Za 100 dinara moglo se kupiti osam volova. To govori koliko je dinar bio jak i stabilan. Najveće zasluge za stabilnu ekonomiju imao je Lazar Paču tadašnji ministar finansija. Zahvaljujući njemu sve vrednosti koje su se nalazile u Narodnoj banci Srbije su pre austrougarskog ultimatuma prebačene iz Beograda. Zlatne poluge su preko Soluna stigle u Marsej. One su bile garant izdavanja novčanioca tokom rata. Do kraja rata dinar je izgubio 40% svoje vrednosti.
Austro-Ugarska je odmah po okupiuranju Srbije uvela krunu kao sredstvo plaćanja. Kruna se menjala za dva dinara. Iako je okupator pretio narodu da mora koristi krunu, narod je bio uporan i sredstvo plaćanja je ostao dinar.
U veoma teškim uslovima izlazile su i novine. Udarne vesti su bili izveštaji sa fronta. Vrhovna komanda počinje sa objavljivanjem „Ratnog dnevnika“ U njemu su se nalazili ratni izveštaju, jer su svi ostali listovi zbog cenzure morali koristiti samo zvanične izveštaje Vrhovne komande. Zbog rata dolazi do nestašice hartije, pa su izdavačke kuće morale da vrše reciklažu starih novina. Nanošenje boje na recikliranu hartije je moralo da bude jače kako bi se tekst mogao čitati.
Na Ceru ginu osnivači najstarijeg lista na Balkanu „Politike“ Vladislav i Darko Ribnikar. Iako su doživeli veliki gubitak radnici u Politici su nastavili sa svojim redovnim radom. U veoma teškim oklonistima novine rade sa željom da prenesu istinu o položaju srpske vojske i komande. Pored pisanih dokumenata o pobedama, porazima i stradanju naroda značajna svedočanstva su ostavili i slikari. Naredbom vojvode Radomira Putnika od 1914.godine postiji „ratni slikar“Njihov zadatak je bio da oslikaju sve događaje na frontu i iza njega. Bilo je dve grupe slikara: 1. dobrovoljci koji su slikali iz patriotski pobuda i 2.školovani slikari koje je angažovao Vrhovni štab. Pored ratnih izveštaja u novinama se nalazle i šaljivi prilozi kako bi se podigao moral vojske.

Veliki rat je preko noći promenuo položaj žene. Do tada je ona obavljala svakodnevne kućne poslove. Rat je velik broj muškaraca odveo na front. Fabrike, njive, kancelarije ostaju bez muške radne snage. Neočekivano, žena na sebe preuzima sve te poslove i obavlja ih veoma uspešno. To je takozvani „home front“ U Engeleskoj i Francuskoj skoro milion žena radi u vojnoj industriji. U Americi je veoma popularno zanimanje telefonistikinje, ali pod uslovom da tečno govori engleski i francuski jezik. Srpkinje su se tokom rata sa uspehom bile glava porodice u odstvu svog supruga, bolničarke i žene –ratnice. Najistaknutije su bile Milunka Savić i Sofija Jovanović. Pored toga žena u Srbiji bavi se i humanitarnim radom. Skupljaju se prilozi u obući i odeći za srpske borce.Svoje ideje iznose u ženskom časpopisu „Žena“ čiji je urednica bila Milica Tomić, ćerka Svetozara Miletić i supruga Jaše Tomića. Po završetku rata žene se vraća svojim uobičajnim poslovima koje je obavljala pre rata.
Kraj XIX i početak XX označava period „Bel epok“ (lepa epoha), perood kada se nosila ekstravagantna odela, krzna, svila. Pod Prvi_svetski_rat_zene.jpguticajem rata menja se i moda. Ljudi se oblače skromnije. Odeća se šije od čoje, , štofa a šeširu su manjeg oboda. Žene nose suknje do kolena,a korsete ne nose više. Odeća je u tamnim i zagasitim bojama. Vodeći modni kreator je Koko Šanel. Ona je kreirala odeću za žene koja je podsećala na mušku. Žene najčešće nose punđu ili uvijenu kosu. Muškarci su nosili slamene šešire takozvani „half cilindar“ dok su se pravi cilindar šeširi zadržali u visokom društvu. Rat se odrazio i na muušku modu. Mantile koje nose muškarci podesćaju na vojne mantile koji su najčešće korišćeni u kišnim danima. Oni su se pokazali kao vrlo efikasni pa su zaslužni za nastanak čuvene modne trenčkot linije.
Početak rat još više je pogoršao situaciju u Vojvodini. Počela su hapšenja, mobilisanje i maltretiranje srpskog stanovništva. Nedostatak muškaraca najviše se osetio u poljporivredi, pa su žene i deca morali da rade.
U maju 1915.godine opštinska vlast u Bečeju vrši popis hrane i uvode bonove za hleb, mast i druge preko potrebe životne namirnice. Cene životnih narnica svakodnevno se povećavaju što u velikoj meri utiče na oskudicu. Pored toga policija strogo vrši nadzor nad kretanjem stanovništva. Tokom 1915.godine u Bečeju je bilo smešteno oko 500 austrougarskih vojnika.
Sutuacija na frontu nije išla na ruku Austro-Ugarskoj. Svakodneno su imali velike gubitke u ljudstvu. Popuna jedinca vršena je novima mobilizacijama. Novim vojnicima je bilo potrebno oružje, oruđa i municija. Usled nedostatka materijala Carsko-kraljevsko zapovedništvo je 1916.godine je skinulo zvona sa pravoslavne i katoličke crkve za ratne srhe. Obe crkve u Bečeju ostale su samo na malom zvonu. Da bi umirili građane crkvama su plaćene odštete.

Sredinom 1918.godine najvljuje se slom K&K monarhije.Sve je više vojnih begunaca, oseća se nerovza u redovima vlasti. U atarima Bečeja nalazilo se mnogo vojnika begunaca. U kontaktima sa njima mesno stanovništvo dobija prave informacije o situaciji na frontu. Prvi demobilisani vojnici sa fronta stižu u Bečej vozom 1.novembra.Po izlasku iz voza, srećni što su se vratili svojim porodicama, iz pušaka pucaju i stvaraju atmosveru kao da je ratu u samom gradu. Opštinsko poglavarstvo zajedno sa vojnom komandom i jednim delom stanovništva napušta Bečej. Nastaje pravi haos. Opljačkane radnje, mnoge kuće zapaljene. Rešeni da smire situaciju Srbi i Mađari na pijaci organizuju narodni zbor. Izabrano je Narodno veće sa podjednakim brojem Srba i Mađara. Narodno veće je formiralo narodnu gardu koja je imala zadatak da pod hitno zavede mir u gradu.
Ostaci nemačke i austrougarske vojske su prolazili kroz Bečej. Zadržali su se par dana. Zatim u Bečej stiže oklopni voz sa 100 mađarskih vojnika. Komandant mađarske jedince pretio je da će uništiti grad, ali kada je od opštinskog predsednika Bele Đermatija dobio 20000 kruna odustao je od te namere. Odbor od 35 članova je osnovan 11.novembra i preuzeo je vlast od Narodnog veća. Samo četir dana kasnije, 15.novebra 1918.godine , u Bečej ulazi srpska vojska pod komandom poručnika Milana Vasiljevića i potporučnika Svetislava Cvetkovića. Građani Bečeja su sa velikim oduševljenjm dočekali svoje oslobodioce.
Ratne operacije su vođene daleko od Bečeja. Ipak jedan veći broj građana opštine Bečej je bio mobilisan u vojsku Austro-Ugarske dok je jedan broj učestvovao kao dobrovoljac u sastavu srpske vojske. Tokom četiri ratne godine živote je (pogogibija, bolest,posledice ranjavanja) izgubilo oko 800 građana Bečeja, Bačkog Gradišta i Bačkog Petrovo Sela.

Dragiša Slavić

  • becejprevoz
  • ginekoloskaordinacijakikic
  • ginekoloskaordinacijakikic

POSLEDNJE DODATO

  • Rehab

SERVISNE

IMPRESUM: Naziv medija: WEBINFO* Registarski broj: IN000118* Osnivač: INFO-NB* Matični broj osnivača: 28028512* sedište osnivača: Milorada Popova 1, Novi Bečej* Glavni urednik: Tijana Janković