Stara lica daju sve što imaju kako bi platila mesto u domu. Ne postoji objedinjena evidencija čime sve raspolažu centri za socijalni rad.
Čime sve raspolažu centri za socijalni rad niko ne može da precizira, ali zato spisak tuđe imovine koju su zaposeli nije baš kratak. Iako ni na jednom mestu nema objedinjenih podataka o tome koliko je stanova i parcela završilo pod hipotekom jer vlasnik imanja nije imao bliskih srodnika, a svoju staru adresu je zamenio novom u staračkom domu, u Ministarstvu rada i socijalne politike kažu da taj broj nije mali. Uostalom, u državnim domovima za stare ima tačno 9.317 korisnika, a pojedini su stanarinu platili sopstvenom imovinom, pišu "Novosti".
"Mi, nažalost, nemamo tačnu evidenciju ni imovine ni korisnika koji su na taj način ustupili svoje nekretnine, ali nam je namera da sve te podatke konačno objedinimo. To bi se moglo desiti za dve godine, kada uspostavimo jedinstvenu bazu podataka svih centara za socijalni rad", objašnjava za "Novosti" Nevena Rajković, načelnik Sektora za socijalnu zaštitu u Ministarstvu rada i socijalne politike, i dodaje da se stanovi na ovaj način ustupaju mahom u gradovima, a najčešće u Beogradu, dok se u selima pod hipoteku stavljaju voćnjaci, njive, oranice...
U ovom sektoru potvrđuju da u prošlosti zloupotrebe nisu bile nepoznanica, ali su se u međuvremenu promenili propisi, pa su takvi primeri sve ređi. Novi zakoni su onemogućili i da se imovina ustupa direktno centrima za socijalni rad pa je tako, od pre godinu i po dana, ustanovama onemogućeno direktno zaključivanje ugovora o izdržavanju sa korisnicima. Nije dozvoljeno ni da potencijalni stanar doma pokloni centru svoje imanje.
"Centri mogu da koriste tu imovinu bilo da je rentiraju, ustupaju ili obrađuju ako je u pitanju zemlja", objašnjavaju u Sektoru za socijalnu zaštitu. "A nakon smrti korisnika centar mora da pokrene postupak za skidanje te hipoteke i potom sud preuzima slučaj. Traži naslednike, bilo bliže ili dalje, a ako ih nema, što je veoma retko, oglašava se javna prodaja."
U Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, koji pod svojim okriljem vodi računa o još 17 opštinskih centara, takođe nemaju precizne podatke o tome koliko je nepokretnosti stavljeno pod hipoteku, ali objašnjavaju da se ovom metodu pribegava samo zato da bi država namirila svoje rashode:
"Ukoliko korisnik koji se smešta u dom nema nikakvih primanja, država mu domski smeštaj plaća u celosti. Hipoteka se podiže samo u slučaju kada država proceni da ima od čega da kompenzuje sopstvene rashode."
U Gerontološkom centru "Bežanijska kosa" u Beogradu, čiji domovi za stare imaju kapacitet od čak 1.200 mesta, kažu da cena smeštaja varira od 25.624 do 48.918 dinara. Kako stanari provode dane možete videti OVDE.
"Svoje korisnike smeštamo samo na osnovu uputa iz centara za socijalni rad, pa zato nemamo podatke ko na koji način plaća smeštaj", kaže Brankica Jovanović, direktor GC "Bežanijska kosa" za "Novosti".
(MONDO)
