Na žegama kakve su ovih dana svuda po Srbiji onima koji ulažu veliki napor samo da odu do posla u rashlađene kancelarije i nazad, teško je da zamisle uslove u kojima sezonski radnici ceo dan na suncu rade za 10 evra. Toliko je ovog leta otprilike prosečna dnevnica za posao na njivama, branje višanja ili malina. Sezona slatke crvene voćke koja zbog svoje otkupne cene izaziva pravu pometnju u javnosti skoro je pri kraju, ostalo je još svega nekoliko dana, a rod je ove godine zbog suše, nažalost, mnogo slabiji nego ranijih.
- Dnevnica je u proseku 1.300 dinara. Toliko je u našem kraju, ali i u Arilju, Ivanjici. Radnici dolaze sa svih strana iz Kragujevca, Kostolca, Sjenice, pre svih Romi - kaže za Danas Momčilo Luković iz dragačevskog sela Kotraža.
Cena je, u zavisnosti od toga kod kojeg se domaćina radi i ko radi, između 1.000 i 1.500 dinara za radnike iz Srbije. Stranci, međutim, insistiraju na boljim uslovima.
- Rumuni dolaze da rade u naš kraj i oni uglavnom traže 15 evra dnevno, plus stan i hranu - ističe Luković. Rumunski recept preživljavanja u oštroj konkurenciji sa domaćim nadničarima je jednostavan. „Oni lako podnese vrućinu, ništa im ne smeta i najbrži su. Mnogo brži od naših radnika“, napominje naš sagovornik.
Najviše zainteresovanih za branje maline je među mladima do 35 godina, a ove godine, s obzirom na to da je loša, najviše što pojedinac može da ubere za jedan dan je 50 kilograma. A radi se od ujutru do uveče. Najčešće od pet do podneva, pa posle pauze od 15 sati do sumraka. Posao u malinjacima ne traje duže od 20 do 25 dana, što je radnicima dovoljno da zarade od 200 do 250 evra i tako imaju za, na primer, džeparac na moru. U Banatu gde se maline sade „čisto za sebe“ trenutno se nadniči na kukuruznim poljima.
- Kidaju se metlice na semenskom kukuruzu - kažu u banatskom selu Botošu. Mladi iz ovog poljoprivrednog sela putuju svakog dana na polja PKB da bi kidali metlice i to za 1.000 dnevno. Rade od pet do pola jedan, a na put im ode i do dva sata. Za kombi prevoz plate 100 dinara, tako da im čisto ostane 900 dinara. Za isto to u blizini Novog Sada plaćaju 800 dinara, odnosno 700 kada se oduzme karta za prevoz do njive. Sezonci u opštini Sečanj se, takođe, bave ovim trenutno, ali u srednjobanatskom kraju oni su poznati najviše po branju višanja. Sezona višanja nedavno je završena, a za svaku nabranu gajbu u koju, ocenjuju vešti berači iz ovog kraja, staje 10 kilograma, dobija se 140 dinara. Ovde, međutim, nema klasičnog radnog vremena od ujutru do uveče, već svako bere koliko može. Kad proceni da je za taj dan zaradio onoliko koliko je hteo, može da ostavi gajbu i vrati se tek sutra.
Za razliku od ovih delova Srbije, ima krajeva u kojima ne mogu da se pohvale velikom navalom na sezonske poslove. Trenutno ih na jugu Srbije ima veoma malo. „Sedimo skrštenih ruku, nema posla“, kažu nam u Omladinskoj zadruzi u Leskovcu. U OZ Impuls u Nišu kažu da „nove generacije“ nisu preterano zainteresovane za rad na njivi. „Oni u stvari nisu svesni koliko je teško raditi na njivama. Taj tempo slabo ko može da izdrži. Roditelji često zovu za svoju decu, hoće da ih uposle“, kažu u ovoj zadruzi. Poslodavci međutim, neće početnike, tvrdi naš sagovornik, već iskusnije radnike, one koji su navikli na vrućine i znaju posao. Na jugu, kažu, sada nema mnogo toga da se radi, sezona višanja je završena, a tu je moglo da se zaradi 14,5 dinara po kilogramu. Dobar radnik, tvrdi naš sagovornik, može da nabere 70 kilograma i zaradi 1.000 dinara dnevno.
izvor: Danas.rs
