Prodavac mora da kontroliše potpisTrgovac je dužan da uporedi potpis na slipu sa potpisom na poleđini kartice, i po potrebi može da zatraži neki od identifikacionih dokumenata radi kontrole da li je osoba koja vrši plaćanje zaista i osoba na čije ime glasi platna kartica.
Raširena praksa u prodavnicama u Srbiji jeste da kad plaćamo karticom na kasi niko ne traži ličnu kartu, niti proverava naš potpis na računu. Iako se time preskače dosadna procedura i ubrzava zadržavanje u redu za plaćanje, odsustvo kontrole otvara mogućnost za zloupotrebe izgubljene ili ukradene kartice. Sa takvom praksom trebalo bi uskoro da se prekine jer novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je u primeni od 1. januara 2012. godine, propisuje strogu kontrolu. Po propisima platnu karticu može da koristi samo osoba ovlašćena za njenu upotrebu, to jest osoba na čije ime glasi kartica i čiji se potpis nalazi na poleđini kartice, ističu u Narodnoj banci Srbije (NBS).
“Trgovac je dužan da uporedi potpis na slipu sa potpisom na poleđini kartice, i po potrebi može da zatraži neki od identifikacionih dokumenata radi kontrole da li je osoba koja vrši plaćanje zaista i osoba na čije ime glasi platna kartica”, kaže Sandra Hadži-Ristić, direktorka Nacionalnog centra za platne kartice NBS-a. Svaka upotreba platne kartice od strane neovlašćenog korisnika smatra se zloupotrebom koja povlači sa sobom krivičnu odgovornost.
Korisnik je dužan da odmah čim uoči da mu je nestala kartica to prijavi svojoj banci koja mu je i izdala platnu karticu. Opšte je pravilo svuda u svetu da se po prijavi nestanka kartice ona odmah blokira u cilju onemogućavanja njene dalje upotrebe. Prijava zloupotrebe platne kartice, kako kažu u NBS-u, podrazumeva uključivanje nadležnih organa MUP-a u dalju proceduru rešavanja takvih slučajeva.
Ukoliko se desi da korisnik nakon prijave ipak pronađe svoju karticu, kako kaže Hadži-Ristićeva, ne sme da je koristi, već je dužan da o tome obavesti banku koja mu je izdala karticu. Od banke će dobiti informacije da li će mu biti izdata nova kartica ili će mu biti omogućeno da koristi istu.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga klijente banaka zaštitio je tako da ukoliko vlasnik kartice prijavi banci transakciju izvršenu neovlašćenim korišćenjem platne kartice najkasnije u roku od 45 dana od dana zaduženja, u tom slučaju može da snosi gubitke koji su posledica neovlašćenog korišćenja najviše do iznosa od 15.000 dinara. Naravno, pod uslovom da vlasnik kartice nije učestvovao u zloupotrebi.
Kada su u pitanju ostala pravila način i postupak poslovanja sa platnim karticama poslovne banke ih regulišu svojim poslovnim aktima i ugovorom između klijenata i banke. Korisnik kartice dužan je da se ponaša u skladu sa potpisanim ugovorom i samim tim prihvaćenim opštim uslovima (upotrebe) korišćenja platne kartice.
Ukoliko se desi da korisnik nakon prijave ipak pronađe svoju karticu, ne sme da je koristi, već je dužan da o tome obavesti banku koja mu je izdala karticu. Od banke će dobiti informacije da li će mu biti izdata nova kartica ili će mu biti omogućeno da je koristi
KOJE VRSTE KARTICA POSTOJE
Osnovna podela platnih kartica je na debitne, kreditne i pripejd kartice. Debitne kartice omogućavaju korišćenje sredstava do iznosa koji se nalazi na računu, uključujući i dozvoljeno prekoračenje (pozajmicu) ako postoji. Kreditnim karticama korisnik može plaćati i kada trenutno nema sredstava na računu, ali samo do iznosa ugovorenog kreditnog limita sa bankom. Kreditne kartice mogu biti: čardž kartice, gde je rok za odloženo plaćanje utvrđen ugovorom sa bankom (najčešće 30 dana); potom rivolving kartice (mesečna otplata ugovorenog procenta celokupnog zaduženja) i instalment kartice, što podrazumeva izmirivanje obaveza u jednakim mesečnim ratama.
Vrste (brendovi) kartica koje se izdaju u Srbiji su: Visa, Dina Card, Master Card, Diners Club i American Express.
Autentifikacija korisnika platne kartice pri plaćanju na prodajnim mestima (POS terminalima) najčešće se obavlja na dva načina: na osnovu potpisa korisnika i upoređivanjem potpisa na poleđini kartice sa potpisom na slipu od strane trgovca. Takav način autentifikacije je uobičajen pri plaćanju karticama sa magnetnom pistom, iako se u pojedinim državama pojavljuje i kao metod autentifikacije pri plaćanju karticama sa čipom. Drugi način je unos PIN-a koji korisnik dobije prilikom preuzimanja kartice u svojoj banci, on se pri plaćanju najčešće pojavljuje kod kartica sa čipom. Kod bankomata autentifikacija se vrši isključivo PIN-om korisnika.
VRSTE PREVARA
“Sa zloupotrebom kartica otišlo se u istom pravcu u kom i sa zloupotrebom novca. Međutim, sa primenom novih tehnologija dosta je urađeno na sigurnosti korišćenja kartica. Otežana je bilo koja vrsta zloupotrebe, naročito kod onlajn kupovine gde su čak češći slučajevi da se ljudi predomisle oko kupovine, nego što im je neko skinuo novac sa računa”, tvrdi Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica.com.
“Jedna od najčešćih onlajn prevara je fišing tehnika raznih sajtova koji imaju cilj da uzmu podatke o kartici. Zato je važno pročitati uputstvo za korišćenje onlajn kupovine gde stoji kako treba da izgleda sertifikat, odnosno validna destinacija i sa kakvim protokolima taj sajt treba da radi. Ta uputstva daje i svaka banka”, ističe Uzelac.
U najzastupljenije prevare svakako spada i skriming – krađa podataka sa platne kartice radi replikacije, odnosno izrade falsifikata. Skriming se obavlja neovlašćenim očitavanjem kartice, bez znanja korisnika, najčešće postavljanjem uređaja na čitač kartice bankomata. Očitani podaci mogu se putem GPRS-a slati na servere kriminalnih grupa.
Još jedna popularna metoda kompromitovanja kartica je „nigerijska klopka”. U prostor za ubacivanje kartice se postavi “štipaljka” koja blokira karticu. Dok vlasnik bezuspešno pokušava da upotrebu automat, prilazi mu “dobronamerna” osoba kojoj se isto to desilo i nudi pomoć. Traži mu PIN kod da”reši” problem, a vlasnika upućuje u banku da potraži osoblje. Na kraju prevarant odlazi sa karticom i PIN kodom.
Banke svojim klijentima pružaju mogućnost da uz osnovnu karticu dobiju i dodatnu karticu koja bi upravo bila namenjena članu porodice kojeg klijent želi da ovlasti po svom računu, eliminišući time potrebu za pozajmljivanjem platne kartice neovlašćenim osobama
MERE PREDOSTROŽNOSTI
Svaki korisnik kartice može da se maksimalno zaštiti od zloupotreba ako se pridržava nekih pravila. Hadži-Ristićeva savetuje da platnu karticu koristi isključivo osoba ovlašćena za njenu upotrebu i da je ne pozajmljuje.
“Banke svojim klijentima pružaju mogućnost da uz osnovnu karticu dobiju i dodatnu karticu koja bi upravo bila namenjena članu porodice koje klijent želi da ovlasti po svom računu, eliminišući time potrebu za pozajmljivanjem platne kartice neovlašćenim osobama. Za svaku dodatnu karticu korisnik može da definiše različiti limit”, kaže Hadži-Ristićeva.
Platnu karticu koj na poleđini sadrži traku za potpis obavezno treba potpisati prilikom preuzimanja kartice u banci:
“Građani često ne čitaju ni osnovna uputstva. Za one koji neće da se čuvaju, treba da znaju da neće niko drugi da ih čuva. Treba da budu oprezni i kod kredita i tekućih računa”, upozorava Uzelac.
U NBS-u napominju da PIN broj treba da zna samo ovlašćeni korisnik. Kovertu sa PIN brojem treba čuvati na sigurnom mestu i nikako je ne nositi sa sobom. Neophodno je zapamtiti četvorocifreni PIN i nikako ga ne zapisivati i nositi uz karticu (u novčaniku ili uz druga lična dokumenta). Na svim prodajnim mestima PIN treba unositi lično, bez saopštavanja prodavcu.
Na svakoj platnoj kartici odštampan je broj kol centra na koji se može prijaviti gubitak/nestanak kartice, i taj broj korisnik treba da zapiše u imenik ili mobilni telefon kako bi mu u datoj situaciji bio pri ruci. Takođe, ukoliko korisnik nije u mogućnosti da nazove kol centar, gubitak kartice može da prijavi u najbližoj ekspozituri banke.
Uzelac kaže da je od velike pomoći SMS notifikacija koja obaveštava o uplatama i isplatama novca na račun i sa računa, te stoga korisnik kartice treba da obrati pažnju na poruke. U slučaju da nije podizao novac, a da je dobio obaveštenje da jeste, korisnik će odmah znati da kartica više nije kod njega.
Ako već drugi ne gledaju da li je kartica zaista vaša, proveravajte vi gde je s vremena na vreme i držite je na sigurnom mestu. Redovno se informišite i precizno pratite stanje na računu kako biste mogli trenutno da reagujete u slučaju nestanka kartice. Kada treba da podignete veću svotu novca, nije na odmet da to učinite unutar banke ili u pratnji neke osobe, jer ima i onih koji vrebaju iza ćoška.
izvor: akter.co.rs
