Iako je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu iznosila 19,2 odsto, gotovo da nema porodice u Srbiji sa barem jednim nezaposlenim članom.
Mladi u Srbiji i dalje uče za poslove koji se ne traže na tržištu rada. Prema istraživanju sajta prijemni.infostud.com,koje je proletos popunilo 1.300 maturanata, i ove godine najviše je bilo onih koji su želeli da studiraju medicinu i stomatologiju. Od svih oglašenih slobodnih radnih mesta na ovom sajtu u 2014. bilo je samo 1,33 odsto iz ove oblasti.
Poraslo je interesovanje za informacione tehnologije, slede ekonomija, filologija i elektrotehnika.
Statistika NSZ: Prema poslednjim podacima, na posao se, u proseku, čeka 3,9 godina. U julu je duže od godinu dana posao tražilo 496.234 lica ili 67,1 odsto, što se smatra dugoročnom nezaposlenošću. Na spisku onih koji su tražili posao u julu bilo je 185.948 imena, za 8,1 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. U Srbiji je u julu 2015. godine bilo zvanično zapošljeno 1,734.585 ljudi, što je za 111.268 više nego u istom mesecu prošle godine, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Prošle godine se najviše radnih mesta nudilo u trgovini i prodaji, IT oblasti, mašinstvu, elektrotehnici, administraciji i računovodstvu, podaci su NSZ-a. U ovoj službi, međutim, ukazuju da i njihovu statistiku treba uzeti s rezervom.
Iako se recimo trgovci lako zapošljavaju, to ne znači da se za to treba školovati, jer je na evidenciji NSZ ponuda ovih zaposlenih čak deset puta veća od tražnje. Pored toga, mnogo je i onih koji nemaju diplomu trgovca, a mogu da rade taj posao. Slično je i sa diplomiranim pravnicima. U 2014. posao se nudio 461 pravniku, a poslednjeg dana decembra na evidenciji NSZ bilo ih je 7.022.
Odnos ponude i tražnje na tržištu rada u poslednjih nekoliko godina nije se bitno menjao, poručuju iz NSZ.
Manje od jednog procenta slobodnih radnih mesta, od ukupno prijavljenih, ostalo je nepopunjeno zato što nije bilo kandidata traženih zanimanja. Dešavalo se i da je na evidenciji bilo kandidata traženog zanimanja, ali oni nisu bili po volji poslodavca, jer nisu posedovali određena znanja, veština i sposobnosti. Ima i slučajeva da oni koji traže posao zadovoljavaju potrebe poslodavaca, ali ne pristaju na ponuđene uslove rada.
Najlakše se zapošljavaju visoko obrazovani
Najbrže se zapošljavaju oni koji traže posao sa fakultetskom diplomom. Najviše se traže, diplomirani farmaceuti, lekari – specijalisti ginekologije i akušerstva, interne medicine, oftalmologije, pedijatrije, epidemiologije, radioterapije i drugih specijalnosti. Zatim biohemičari, matematičari, profesori nemačkog, italijanskog, francuskog, srpskog jezika, fizike, hemije, tehnike i informatike. Brzo se zapošljavaju i inženjeri elektrotehnike, naročito elektromehanike i računarske tehnike, mašinski inženjeri – konstruktori, diplomirani građevinski inženjer sa licencom „415”…
Među zanatlijama traženi zavarivači i automehaničari
Od zanatlija i srednjoškolaca, kao i prethodnih godina, do posla najlakše dolaze zavarivači, automehaničari i mehaničari nekih specijalnosti, knjigovođe, računovođe, operateri na CNC mašinama, odnosno kompjuterizovanim mašinama. Zatim zanimanja vezana za negu starih, kao i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre – instrumentarke, kozmetičari, kuvari, elektrotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje i za obezbeđenja. Naročito ako imaju radno iskustvo.
Nepopularna zanimanja
Do posla najteže dolaze profili iz oblasti tekstila i kožarstva, i to pomoćnik prelca, prelac, krojač tekstila, tkač, obrađivač kože i krzna… Malo je prilika za servisne mašinske tehničare, za poljoprivredne mašine, za tekstilne mašine, metalostrugare, rukovaoce poljoprivrednim mašinama, auto-limare, auto-mehaničare, voćarsko-vinogradarske tehničare, poljoprivredne tehničare za proizvodnju bilja, tehničare drvoprerađivačke tehnologije, tehničare prerade drveta u strugari, tehničare ozelenjavanja naselja i uređenja predela, tehničare uzgoja šuma…
Retko se traže daktilografi, birotehničari, pravni tehničari, kao i maturant gimnazije, nastavnici razredne nastave šestog stepena.
Zanimanja koja se više ne traže
U 2013. godini u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nijedan poslodavac nije prijavio potrebu za veterinarskim laborantom, kino-operaterom, agroekonomskim tehničarom, povrtarom, pčelarom, rudarom, galvanizerom, graverom ili aviolimarom.
izvor: gdeinvestirati.com