Sve više roditelja plaća deci privatne časove. Nastavu kod kuće imaju i najmlađi osnovci. Najviše muka đacima zadaju matematika i strani jezici.
Da li zbog stvarne potrebe ili pomodarstva, privatni časovi su postali masovna pojava čak i u nižim razredima osnovne škole. I dok su nekada roditelji plaćali privatne profesore samo ukoliko deca padnu na popravni ispit ili treba da poprave slabu ocenu na kraju godine, danas "ličnog profesora" mališani dobijaju već na početku školske godine.
Najviše muke đacima zadaju matematika, fizika, hemija i strani jezici, pa se iz ovih predmeta, najčešće, uzimaju privatni časovi. Ipak, dešava da im privatni profesor pomaže da savladaju lekcije iz istorije, biologije, geografije, kao i nekih stručnih predmeta u srednjim stručnim školama. Ipak, u vremenu teške ekonomske situacije samo oni imućni mogu to sebi priuštiti.
"Moj sin ide u peti razred osnovne škole i plaćam mu privatne časove iz matematike, nemačkog, engleskog i istorije. Svake nedelje izdvajam od 50 do 70 evra za privatne profesore, jer da nije tako, on ne bi imao odličan ili vrlo dobar uspeh. Nastavnici u školi neće ništa da im objasni, a ja i supruga ili ne znamo ili nemamo vremena", kaže za "Novosti" kaže Milan Janjić.
Prema rečima Tripka Međedovića, direktora OŠ "Milan Đ. Milićević", uzimanje privatnih časova je poslednjih par godina postalo masovna pojava. Oni ističe da roditelji najčešće nemaju vremena da rade sa decom, pa se dešava da čak i u prvom razredu angažuju profesora da im pomogne u radu.
"Kada bi jedan đak prosečne inteligencije bio koncentrisani na času i slušao predavanje, dolazio redovno na časove ili na dopunsku nastavu, ako ima potrebe, bez problema bi savladao nastavni plan i program. Dešava se da profesor dođe na dopunski čas i zatekne praznu učionicu."
Istraživanja su pokazala da najviše roditelja plaćaju privatne časove deci na Vračaru, Starom gradu i Savskom vencu.
"To sebi mogu da priušte samo oni sa debljim novčanikom. Iako ponekad stvarno postoji potreba za privatnim časovima, u većini slučajeva se radi o razmaženoj deci", kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
(MONDO)