Pojmovi voleti dete i vaspitati dete potpuno su se spojili i poistovetili. Negativna posledica toga je stvaranje egocentričnih i narcisoidnih odraslih osoba.
Pre pola veka psihoanaliza i druge psihoterapijske škole uverljivo su dokazale da su ona deca koja su odrasla bez roditeljske ljubavi izrasla u neurotične ličnosti. Na osnovu te činjenice, stvorena je pretpostavka da je za detetov pravilan razvoj i njegovo buduće mentalno zdravlje najvažnije da mu se dovoljno pokazuje da je voljeno.
Pretpostavlja se da ako nedostatak ljubavi izaziva neurozu, da bi njeno pokazivanje i davanje tvorilo mentalno zdravlje. To je razlog zbog kojeg se mnogi roditelji kojima je stalo da budu dobri veoma trude da detetu što više i što češće pokazuju ljubav, kao i da izbegavaju svaku situaciju u kojoj bi dete moglo da se oseti nevoljenim ili nedovoljno voljenim.
Posledica je da su se pojmovi voleti dete i vaspitati dete potpuno spojili i poistovetili. Odbačen je nekadašnji, srednjoevropski model vaspitanja koji je preporučivao disciplinovanje uz istovremeno izbegavanje pokazivanja ljubavi, a ustoličen je savremeni model koji preporučuje pokazivanje ljubavi, a disciplinovanje dece čini neostvarljivim.
Posle više decenija dominacije ovog permisivnog, popustljivog načina vaspitanja, suočeni smo sa njegovim negativnim posledicama. Umesto da tvori mentalno zdravu decu koja su sposobna za samostalni život, ispostavilo se da model tvori egocentrične i narcisoidne odrasle, zainteresovane samo za svoje uživanje, nesposobne da vole, nedovoljno sposobne da kontrolišu impulse i zbog toga sklone nasilju, uzimanju droga, alkohola.
O ovim i čitavom nizu drugih problema koji su nastali kao posledica popustljivog vaspitanja, veoma dokumentovano piše psiholog dr Arik Sigman u knjizi "Razmažena generacija”. Sigman nas opominje da smo unutar zapadnog civilizacijskog kruga napravili tragičnu grešku kada smo poistovetili ljubav i vaspitanje, te da je krajnje vreme da te pojmove ponovo razdvojimo, piše "Politika".
Danas je jasno da smo bežeći od preterano socijalizovanog deteta otišli u nesocijalizovano dete, od neuroze u narcisoidnost. Lek nije povratak na staro jer nije ljubav ta koja kvari decu. Kvari ih nedostatak disciplinovanja.
Plašeći se da ih deca neće voleti, savremeni roditelji su usvojili dečje definicije da je ljubav sve ono što kod deteta izaziva prijatnost, a da neljubav izaziva neprijatnost.
Moramo ponovo da kolektivno učimo, uključujući i ponekog stručnjaka, da disciplinovanje dece nije izraz neljubavi, nego upravo ljubavi.
Pomozimo deci da shvate da postoje i veoma korisne stvari koje su neprijatne, a koje dete mora da nauči i usvoji. I zato je nova formula vaspitanja: ljubav plus disciplina.
(MONDO)