Bivša trećeplasirana džinovska sekvoja, poznata kao Predsednik, posle najnovijeg merenja popela se na vicešampionsku poziciju među gorskim titanima. Mere drveta, za koje se procenjuje da je staro više od 3.200 godina(!), opovrgle su prethodnu pretpostavku da veliko drveće sporije raste u starijem dobu.
Dosadašnje drugo po veličini drvo na svetu, džinovska sekvoja Grant iz Sjera Nevade, posle sveobuhvatnog merenja kojim je ustanovljeno da je od njega veći obližnji primerak pod nazivom Predsednik, istisnuto je sa vicešampionske pozicije.
I posle 3.240 godina(!), drvo i dalje raste isto kao i ranije što najviše iznenađuje naučnike koji ispituju kako će na sekvoje uticati klimatske promene i da li ta vrsta drveta - najveća živa bića na Zemlji - ima ulogu u borbi protiv njih.
Merenje sekvoja bilo je deo desetogodišnjeg istraživanja sekvoja i klimatskih promena, a mere Predsednika opovrgle su prethodnu pretpostavku da veliko drveće sporije raste u starijem dobu.
To znači, kako smatraju stručnjaci, da će količina ugljen-dioksida koju džinovsko drveće apsorbuje fotosintezom nastaviti da se povećava tokom njihovog životnog veka.
Predsednik, koji je visok 73,5 metara, na dosadašnjoj listi internet enciklopedije Vikipedije bio je treći po veličini (ne visini) među džinovskim sekvojama.
Sada, sa obimom većim od 28 metara i zapreminom od 1.275 kubnih metara mase stabla, i još 255 kubnih metara mase grana, Predsednik je 15 odsto veći od Granta, poznatog i kao američko Božićno drvo.
Predsednik raste, ocenjuju stručnjaci, za po jedan kubni metar drvne mase tokom kratke, šestomesečne godišnje vegetacije, i po tome je jedno od najbrže rastućih drveta u svetu.
Sa dve milijarde listova u krošnji verovatno je drvo sa najvećim brojem listova, što ga svrstava među najefikasnije „prirodne fabrike" za pretvaranje ugljen-dioksida u hranljiv šećer tokom fotosinteze.
Ipak, najveća svetska sekvoja je General Šerman, takođe u Sjera Nevadi, čija je zapremina 57 kubnih metara veća od Predsednikovih 1.529.
Džinovske sekvoje toliko porastu i dugovečne su zbog toga što su otporne na bolesti i štetočine koje ugrožavaju drugo drveće, a debela kora štiti ih od požara.
Tolika produktivnost i otpornost čine sekvoje i njihove rođake kandidatima za plansko gajenje radi smanjenja visoke koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu, koja izaziva otopljavanje klime.
Pošto je prirodno stanište sekvoja Kalifornija, za naučnike je zanimljivo to što su ih prvi doseljenici u Ameriku poslali u svoju postojbinu, Veliku Britaniju, a sadili su ih i na Novom Zelandu gde se nalazi i najveće ikada zasađeno drvo - sekvoja iz 1850. godine, čiji je prečnik 4,6 metara.
izvor: RTS