Biometrijski podaci su spas od komplikovanih kodova koji se traže na svakom koraku. Ekrani na dodir pojavljuju se kao spasonosno rešenje
Otisci prstiju mogli bi da zamene šifre za kartice
Da li su vam se šifre popele na vrh glave? Razni internet sajtovi, da ne govorimo o bankama i posebnim računima, pa bankomati - svi imaju različite zahteve u pogledu dužine i kombinacije slova i brojeva. Ni tu nije kraj, jer svi važni sajtovi, kao što su firme i banke, zahtevaju od klijenata da te šifre redovno menjaju. Tome treba dodati i neizbežni „pin“... I, na kraju, najgore je što sve to nije dovoljno bezbedno, o čemu svedoče stalni upadi hakera u razne sisteme.
Taman kada pomislimo da našim mukama nema kraja i da je bolje da se vratimo na gotovinu, pojavljuje se spasonosno rešenje, koje omogućavaju ekrani na dodir: umesto niza šifara, korišćenje biometrijskih podataka, odnosno otiska prsta.
- Ako bi me neko upitao šta je najveća gnjavaža u savremenom životu, bez razmišljanja bih rekao da su to šifre, koje stalno moram da smišljam, pamtim i menjam - kaže Naser Memon, profesor informatike na Njujorškom univerzitetu, stručnjak za bezbednost na internetu i šef tima za pravljenje biometrijskog detektora za kompjutere.
LAKA PREVARA
Operativni sistem „android“ uveo je mogućnost identifikacije korisnika po liku, ali se pokazalo da je taj sistem vrlo lako prevariti tako što se pred kamericom drži – fotografija.
Otisak prsta umesto šifre daleko je od svršene stvari, a o tome koliko je složen taj zadatak svedoči i sudbina programčića „Fingerprint skener“ (čitač otiska prsta), koji je „Epl“ ponudio. Ta aplikacija radi na „ajfonu“ i „ajpedu“, ali sa toliko promenljivim uspehom, da su je korisnici ocenili tek trojkom, od pet mogućih bodova.
Ali dok traje borba za oslobađanje od šifara, negde se stvari još i dodatno komplikuju. Tako američko ministarstvo odbrane radi na sistemu koji će pored šifre prepoznavati korisnika i po specifičnim odlikama u radu na kompjuteru, kao što su tipične greške u kucanju i način korišćenja miša. Takav sistem bi svakako bio sigurniji od same šifre, ali je isuviše arbitraran: velika je opasnost da kompjuter zbog sumnje isključi korisnika baš kad radi nešto što je značajno i neodložno. Jer, kada rade u žurbi i pod stresom, svi menjaju odlike kucanja.
„Gugl“ je već počeo da šalje svojim korisnicima pozive da razmisle o registraciji od dva koraka, koji bi pored šifre podrazumevao i slanje specijalnog koda, zabeleženog u samom telefonu ili kompjuteru.
Mnoge američke banke traže od korisnika da pored šifre koriste i program za prepoznavanje glasa, odnosno da izgovore u kompjuter i određenu rečenicu.
izvor: novosti.rs
