Suša prepolovila prinose kukuruza i malina, a u voćnjacima rod manji i za 90 odsto. Gradovi procenjuju štetu. Čak i da padne kiša, neće pomoći većini kultura
UPEKLA zvezda i ne odustaje. Suša je ove godine obrala čitav rod i na oranicama i u voćnjacima i povrtnjacima. Vrućina je "odnela" polovinu, a negde i do 70 odsto kukuruza. Presušili i malinjaci i voćnjaci, a kajsija će biti čak 90 odsto manje nego lane. Šteta čeka zvanične procene, ali je sigurno da će se meriti u milijardama.
Mnogobrojna udruženja poljoprivrednika obratila su se nadležnima da ovogodišnju sušu zbog desetkovanog roda proglasi elementarnom nepogodom.
- Lokalne samouprave trenutno procenjuju štetu od suše - kaže za "Novosti" Aleksandar Prodanović, direktor Uprave za vode Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede.
- Ukoliko dođe do njihovih inicijativa, razmatraće ih Štab za vanredne situacije.
- Članovi ovog štaba utvrdiće visinu štete na nivou cele države i na osnovu toga doneti preporuke o sprovođenju raspoloživih mera pomoći.
Kako i koliko će država moći da pomogne poljoprivrednicima, zavisi od toga koliko para ima u državnoj kasi. U takvim situacijama, osim finansijske podrške, šteta u agraru se može delom nadoknaditi i oslobađanjem poljoprivrednika od poreza ili dugova.
ZALIVANJE
TALAS vrućina ostavio je traga i na useve u Poljoprivrednom kombinatu Beograd. Prema računici iz ovog preduzeća, prinosi kukuruza, soje i šećerne repe biti manji za 30 do 50 odsto u odnosu na planirano.
- Moguće da će prinosi biti još manji nego što je prognozirano, ako se ovakve vrućine nastave - objašnjavaju iz PKB. - Sve će to uticati i na formiranje cene.
Na njivama u srpskoj žitnici - alarmantno. Umesto 90, što je inače višegodišnji prosek, u Vojvodini je u junu palo jedva tridesetak litara kiša. U najtežem stanju je, kažu stručnjaci, kukuruz, zasejan na oko 600.000 hektara.
- Polja na kojima je kukuruz sasvim su suva - potvrđuje dr Goran Bekavac, sa novosadskog Instituta za ratarstvo. - Zaista se ne usuđujem da prognoziram konačan prinos, ali će ovo izvesno biti mršava godina. Čak i ako obilnije kiše padnu, tokom naredne sedmice za značajan deo površina biće kasno.
Berba malina širom Srbije je na izmaku, a suša i nedostatak irigacionih sistema u zasadima, "obrali" su više od polovine prinosa. Umesto očekivanih 90.000 tona, biće uskladišteno i izvezeno upola manje "crvenog zlata". Ceo lanac ipak će preživeti lošu sezonu jer uporedo sa nestašicom ovog voća - raste i otkupna cena koja se "popela" na 180 dinara za kilogram.
- Negde je suša "odnela" polovinu, negde i do 70 odsto roda. Ono najkvalitetnije predato je hladnjačarima po niskoj prosečnoj ceni od 120 dinara. Sada proizvođači za 180 dinara predaju svega dva do tri procenta preostalog roda - kaže Dragiša Terzić, predsednik Unije proizvođača.
Višenedeljna suša u čačanskom kraju najpogubnije je "dejstvovala" na malinjake, šljivike, ali posebno na kajsiju. Ovogodišnji rod kajsija je čak 90 odsto manji od prosečnog, a rod šljiva biće prepolovljen.
VIŠE CENE
PARADAJZ, koji se prošle godine u Leskovcu prodavao za najviše 20 dinara po kilogramu, ove sezone povremeno je dostizao cenu od 50 do 80 dinara za kilogram, a sve zbog prinosa koji su manji i za 20 odsto. Trenutna otkupna cena paradajza u Leskovcu je 20 dinara. Krastavca trenutno nema dovoljno u ponudi. Na leskovačkoj Kvantaškoj pijaci trenutno se njime trguje za 20 do 35 dinara. Kupus, koji se prošle godine prodavao za dva ili tri dinara, sada košta 20 dinara za kilogram.
U niškom kraju, poljoprivrednici takođe ne skidaju pogled ka nebu, te se raduju i najmanjem oblačku. Ako se produži ovogodišnja suša, ne samo da će prinosi poljoprivrednih kultura biti za 30 odsto skresani već preti i desetkovanje stočnog fonda. U Gradskoj upravi za poljoprivredu ističu da je pšenica nekako uspela da se "izvuče", sa prosečnim prinosom između tri i po i četiri tone po hektaru, što je dvadesetak odsto manje nego lane. Međutim, kukuruz je u velikoj krizi, a suša nije mimoišla ni povrtarske kulture.
- Iako redovno navodnjavam svoje pokrivene bašte, suša je toliko velika da zemlja za tren popije vodu. Prinos je ove godine dosta podbacio, a pogotovu tamo gde moje kolege ne mogu često da zalivaju svoje plastenike - kaže povrtar Hranislav Losić iz okoline Žitorađe.
Povrtarska proizvodnja u leskovačkom kraju će biti manja od 10 do čak 50 odsto, što će uticati na ponudu i na cene. Paprike će biti manje za oko 10 odsto u odnosu na ranije godine, paradajza za 10 do 20 odsto, a prinos krompira na parcelama koje nemaju uslove za navodnjavanje biće prepolovljen.
izvor: Novosti.rs
