U novom sazivu Skupštine Srbije, koji treba da bude konstituisan najkasnije do 8. juna, naći će se predstavnici više od 40 političkih stranaka i grupa građana, okupljenih u deset izbornih lista. Prema poslednjim podacima Ministarstva za državnu upravu, u Srbiji je registrovano 88 političkih partija.
Na izborima 6. maja, ispod cenzusa je završilo osam stranaka i koalicija, a novu vladajuću većinu, ukoliko je formiraju na primer koalicije oko DS i SPS plus Preokret ili URS, činiće 16 političkih partija. Ako je formiraju koalicije oko naprednjaka i socijalista, sa recimo DSS, u vlasti će sedeti takođe 16 partija i grupa građana (kojih ima u savezu sa SNS). To je mnogo i opet ćemo imati heterogen parlament, ali ipak manje nego u skupštinskom sazivu za period 2008-2012, gde je za većinu od 126 poslanika bilo potrebno okupljanje više od 20 stranaka.
Lista „Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić“ okuplja 12 stranaka i grupa građana; na listi „Izbor za bolji život - Boris Tadić“ nalaze se predstavnici pet stranaka; u URS je osam partija i više od trideset grupa građana (ali one su uglavnom na lokalnim izborima); Preokret okuplja osam članica; u savezu sa SPS su još dve partije; na listi „Sve zajedno“ je pet manjinskih stranaka. Samostalno u državni parlament ulaze samo Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Stranka demokratske akcije Sandžaka i Nijedan od ponuđenih odgovora.
Prema najnovijim podacima Republičke izborne komisije, najviše poslaničkih mandata imaće „Pokrenimo Srbiju“ (SNS) - 73, „Izbor za bolji život“ (DS) - 67 i SPS-PUPS-JS sa 44 poslanika. Slede DSS sa 21 i Preokret sa 20 mandata, a 16 će ih imati URS.
Direktor CeSID-a Marko Blagojević je kazao da je nepravilnosti prilikom glasanja 6. maja bilo, ali da one ne dovode u pitanje ukupnu regularnost izbora, niti rezultati s biračkih mesta na kojima će postupak eventualno biti ponovljen, kao i oni s Kosova, mogu uticati na konačni ishod.
Posmatrači đurđevdanskih izbora iz OEBS-a i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ocenili su da je u Srbiji iskazan napredak ka izgradnji pune demokratije, ali da izborni proces i funkcionisanje medija još nisu dovoljno transparentni.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, specijalni koordinator posmatrača OEBS-a Mateo Mekači ocenio je da su izbori prošli u mirnoj atmosferi i da su svi učesnici izbora izrazili uverenje u regularnost procesa i prihvatili rezultate. „Veliki broj konkurenta na izborima omogućio je široku ponudu biračima, a mediji su izveštavali o razičitim kandidatima i dozvolili biračima da se opredele“, kazao je Mekači.
Šef delegacije PS SE Žan Šarl Gardeto poručio je da su parlamentarni i predsednički izbori „dostigli većinu standarda Saveta Evrope“, ističući da su građani Srbije slobodno izrazili svoju volji birajući između velikog broja kandidata. Međutim, kako je upozorio, medijsko izveštavanje moglo je da bude objektivnije. „To je posebno važno u pogledu vlasništva medija i pristrasnosti vladajućim elitama“, rekao je Gardeto.
Karin Jonker iz OEBS-a takođe je ocenila da u Srbiji dalje postoji problem s transparentnošću u radu i medija i institucija koje su uključene u izborni proces. Upravni sud i Republička radiodifuzna agencija žalbe i prigovore su razmatrali na sednicama zatvorenim za javnost, a mediji „nisu u dovoljnoj meri pružili građanima anailitički i kritički osvrt na ponudu stranaka u kampanji“.
Četiri miliona evra za drugi krug
Predlagači predsedničkih kandidata Borisa Tadića i Tomislava Nikolića podeliće oko 445 miliona dinara za troškove kampanje za drugi krug izbora. Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, učesnici prvog kruga predsedničkih izbora dobili su iz budžeta po oko 37 miliona dinara. Kandidati su tu sumu morali da garantuju jemstvom (sredstva na računu, nekretnine...) koje će im biti vraćeno ako osvoje najmanje jedan odsto važećih glasova. U suprotnom, ili će morati da vrate 37 miliona ili će im biti uzeto položeno jemstvo.
URS zadovoljan lokalnim nivoom
Beograd - Prema rezultatima CeSID-a, Ujedinjeni regioni Srbije osvojili su 6,1 odsto glasova, odnosno 16 mandata u budućem sazivu parlamenta. Međutim, iz URS-a poručuju da su “prilično zadovoljni” postignutim rezultatima na loklanom nivou, jer, kako objašnjavaju, to znači da će u nekoliko većih gradova “gotovo izvesno” formirati vlast. “Neki od tih gradova su Kragujevac, Zaječar, Loznica, Pirot, Knjaževac i Trstenik. Na primer, u mestu Toljevcu je naš predstavnik osvojio apsolutnu većinu, čak 70 odsto”, navode iz URS-a za Danas. J. D.
Raspodela mandata u novom sazivu Skupštine
Izvor: RIK
Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić 73
Izbor za bolji život - Boris Tadić 67
Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS 44
DSS - Vojislav Koštunica 21
Čedomir Jovanović - Preokret 20
URS - Mlađan Dinkić 16
SVM - Ištvan Pastor 5
SDA Sandžaka 2
„Sve zajedno“ 1
Nijedan od ponuđenih odgovora 1
Preliminarni rezultati predsedničkih izbora prema RIK-u
Boris Tadić 25,3 %
Tomislav Nikolić 24,9 %
Ivica Dačić 14,2 %
Vojislav Koštunica 7,4 %
Zoran Stanković 6,6 %
Čedomir Jovanović 5,1 %
Jadranka Šešelj 3,8 %
Vladan Glišić 2,8 %
Ištvan Pastor1,6 %
Zoran Dragišić 1,5 %
Muamer Zukorlić 1,4 %
Danica Grujičić 0,8 %
