Nacrt strategije razvoja obrazovanja u Srbiji predviđa smanjenje fonda časova u srednjim školama, povećanje broja gimnazijalaca i omogućava otvaranje internacionalnih i onlajn gimnazija.
Članica Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Ana Pešikan, koja je učestvovala u izradi strategije, navela je prilikom predstavljanja dokumenta, da se sada za srednje stručne škole odlučuje 75 odsto učenika, dok interesovanje za gimnazije opada.
"Projektovano je da odnos upisanih u srednje škole i gimnazije bude 60:40 odsto", predočila je Pešikan i ocenila da visok kvalitet predavača, nastave, kao i uslova rada može obezbediti veći broj gimnazijalaca.
Jedan od načina je i, kako je dodala, uvođenje internacionalnih i onlajn gimnazija, što strategija i omogućava.
Pešikan je istakla da Nacrt strategije propisuje da broj časova u srednjim školama na nedeljnom nivou ne prelazi 26, odnosno 28, a novina je i koncept partnerstva škole i roditelja.
Kada je reč o osnovnim školama, predviđeno je da se smanji opterećenje učenika i da se broj obavezne nastave ograniči na 25, odnosno 20 časova u nižim razredima, dodala je Pešikar.
Strategijom koja se odnosi na period do 2020. godine se, dodala je, naglašava vaspitna funkcija škole, značaj izgradnje prepoznatljivog identiteta, a predviđa i uvođenje novih metoda nastave.
Prema njenim rečima, vannastavne aktivnosti postaju obavezne i interdisciplinarne, a predviđeno je i da na rukovodećim mestima u školama ne budu menadžeri, već eksperti za obrazovanje.
Govoreći o predškolskom obrazovanju, Pešikan je navela da je strategijom definisano širenje mreže predškolskih ustanova, izgradnjom i rekonstrukcijom objekata, u sredinama, koje poput centralne Srbije, nisu dobro "pokrivene".
Za nju je to uslov da se poveća obuhvat predškolske dece, imajući u vidu da tek 40 odsto četvorogodišnjaka ide u vrtiće, kao i potpun obuhvat pripremno predškolskim programom.
"Situacija tu nije loša, imamo obuhvat od 87 odsto, ali primećujemo manja smanjenja", istakla je Pešikan i dodala da je definisano 15 različitih modela rada sa predškolcima koji će morati da prođu akreditaciju.
Na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta rečeno je i da strateški dokument koji bi do kraja marta trebalo da bude finalizovan i dostupan na sajtu Ministarstva prosvete propisuje strože strandarde za programe koji obrazuju nastavnike, koji će, pored stručnih, morati da poseduju i pedagoško-psihološko-metodičke kompeticije.
(Tanjug)