Cena daljinskog grejanja u Srbiji mogla bi da bude veća i više od 35 odsto sledeće zime, jer toplane traže poskupljenja.
Zbog slabe naplate računa i niskih cena toplotne energije, dugovi toplana za gas narasli su na 23 milijarde dinara, a mnoge još ne mogu da vrate ni prošlogodišnju pozajmicu mazuta Robnim rezervama, pišu Večernje novosti.
Zato bi, već posle 15. aprila, kada se završi grejna sezona, mnogi sistemi mogli da zatraže poskupljenje.
Radijatori koje zagrevaju toplane ove zime topli su samo zbog milosti Vlade Srbije i "Srbijagasa“. Mnogi sistemi daljinskog grejanja već godinama su u lošem finansijskom položaju jer lokalne samouprave ne odobravaju realno poskupljenje.
Uz to, poslednji podaci govore da toplane potražuju šest milijardi dinara za neplaćene račune od domaćinstava, privrede i javnih institucija.
Najviše dugovanja nastalo je zbog visoke cene energenata, a niske cene toplotne energije koju prodajemo - kaže Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana.
"Potrošnja gasa tokom hladnih dana u januaru i februaru bila je izuzetno visoka, što je znatno uvećalo naše dugove. Ali, toplane će dugovanja morati da reše posle grejne sezone, kreditima ili reprogramom", rekao je on.
Toplane najčešće grejanje obračunavaju po kvadratnom metru prostora, a računi se naplaćuju tokom cele godine. Najniža cena grejanja, od 74,6 dinara po kvadratu, trenutno je u Nišu, gde daljinski sistem radi na mazut.
"Najveći gubici nastaju baš u toplanama koje koriste mazut, jer kilogram danas košta 70 dinara, što je duplo više nego lane. Ekonomska cena grejanja treba da ide i do 110 dinara po kvadratu. Zato će toplane tražiti poskupljenje, ali konačnu reč daće lokalne samouprave. Ako ne budemo na vreme rešili ove probleme, finansijske teškoće čekaju nas i sledeće zime", rekao je Lečić.
izvor: novimagazin
