Da li žene postaju plavuše jer žele da se više zabavljaju ili radi muškaraca koji preferiraju ovu boju kose? Po malo od svega, kažu stručnjaci, proučavajući navike žena od ledenog doba do danas.
Mit o plavušama kao poželjnijim, zabavnijim, privlačnijim opstaje već decenijama. Piter Frost, antropolog Univerziteta „Laval" iz Kvebeka, ponudio je objašnjenje ovog društvenog fenomena - težnju za drugačijim izgledom od okoline.
„Što je neka nijansa kose rasprostranjenija, manje je poželjna. Interesovanje naglo opada čim nam nešto postane uobičajeno u očima. Dokle god je retko i drugačije, drži pažnju i izaziva reakcije", kaže Frost.
Savremen čovek se razvio u Africi, a na evropsko tlo je kročio pre oko 35.000 godina. Naučnici tvrde da su u tom periodu svi ljudi imali crnu kosu. Pretpostavlja je gen koji utiče na boju kose razvio nekoliko svojih varijacija pre oko 10-15.000 godina, pa od tog razdoblja datiraju crvena, smeđa i plava kosa. Otprilike istovremeno se razvio i gen koji je uticao na svetlu boju očiju.
U ledenom dobu surovi uslovi života i visoka smrtnost muškarca kao snabdevača porodice, učinili su da se žene bore oko pažnje jačeg pola, i u toj borbi plavuše ili žene svetlije kose obično su odnosile pobedu.
„Za modernu ženu, prelazak u plavuše dešava se iz čisto psiholoških razloga. Ako ovo saznanje čini da se osećate atraktivnije i samouverenije, širićete takve vibracije i to neće proći nezapaženo od strane suprotnog pola, i samim tim ćete se više zabavljati", navodi Džena Pinkot, autor knjige Da li muškarci zaista više vole plavuše.
Pored širokog čela i malog nosa, svetle nijanse su odlika dečijeg lica, pa pripadnice lepšeg pola posvetljuju kosu i iz tih razloga.
Međutim, kako boja kose postaje češća, tako se i gubi interesovanje muškaraca za nju, što ujedno objašnjava činjenicu da je najprodavanija farba za kosu u skandinavskim zemljama upravo tamnosmeđa.
izvor: RTS