Merenje zračenja više od 20 aparata koji se koriste u domaćinstvu pokazuje da ne zrače samo uređaji poput mikrotalasne, mobilnog telefona ili kompjutera, već i aparati kao što su mikser, fen za kosu, toster ili ventilator.
Svi kućni aparati, telefoni, laptopi pa čak i sat na zidu zrače, ali za sada niko ne može pouzdano da kaže koliki uticaj takvo zračenje ima na ljudskog zdravlje.
Merenje jačine zračenja sprovedeno u Srbiji (uključilo merenje zračenja više od 20 aparata koji se koriste u domaćinstvu) pokazuje da ne zrače samo uređaji poput mikrotalasne, mobilnog telefona ili kompjutera, već i aparati kao što su mikser, fen za kosu, toster ili ventilator.
Ipak analiza JP "Nuklearni objekti Srbije" ukazuje da pristojna udaljenost od ovih uređaja drastično snižava nivo zračenja magnetne indukcije praktično do beznačajne. Zračenja svih ovi uređaja u domaćinstvu koji nas okružuju pripadaju grupi nejonizujućih zračenja (ono zračenje koje ne može da izazove nikakve hemijske promene u organizmu, radioaktivnost i slično). Jonizujuća zračenja su, sa druge strane, veoma opasna radioaktivna zračenja.
"Ovi uređaji vezani su za za ekstremno niske frekvencije za frekvencije od 50 herca (Hz) i kada govorimo o zračenju kućnih aparata uglavnom mislimo na električna i magnetska polja ekstremno niskih frekvencija. Inače nejonizjuća zračenja nisu toliko opasna, ne stvaraju hemijske procese, ali mogu da izazovu biološke promene, ali i ne moraju da imaju uticaj na zdravlje", kaže za "Potrošač" dr Branislav Vulević, rukovodilac odeljenja za zaštitu od nejonizujućih zračenja u JP "Nuklearni objekti Srbije".
On kaže da su granične vrednosti su suštini diskutabilne jer se i dalje rade istraživanja i prikupljaju podaci. Iz tabele se ipak može nedvosmisleno zaključiti da jačina električnog polja ali magnetske indukcije opada sa rastojanjem, a da se solidna bezbednost ostvaruje već na 30 do 50 centimetara udaljenosti od uređaja.
Poslednjih tridesetak godina u razvijenim zemljama sveta su u toku sveobuhvatna ispitivanja vezana za problematiku uticaja ovih polja na ljudski organizam. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je još 1996. godine pokrenula International EMF Project koji se bavi pitanjima vezanim za rizike usled izlaganja stanovništva električnim, magnetskim i elektromagnetskim poljima do 300 GHz. Projektom su obuhvaćeni podaci dobijeni od stručnih tela iz 54 zemlje i osam međunarodnih organizacija širom sveta.
U novembru 1998. godine, u sklopu navedenog projekta, započet je proces harmonizacije nacionalnih standarda na globalnom nivou. Naime, nacionalni standardi pokazuju velike razlike u pogledu referentnih vrednosti. Priroda problema je multidisciplinarna i okuplja naučne timove svih profila. I pored toga naučna saznanja još nisu potpuna, čak i mišljenja eminentnih stručnjaka o mehanizmu nastajanja bioloških efekata nisu jedinstvena.
Postoje li preporuke, mogu li stručnjaci da daju neke opšte savete kako da se zaštitimo? Problem zaštite u oblasti električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja (0 Hz do 300 GHz) predstavlja, za sada, samo najosnovnije vidove zaštite zato što se u potpunosti još ne poznaju sva biološka dejstva ovih polja na ljudski organizam i uticaj na zdravlje, a samim tim i rizici usled izlaganja.
"Pošto se radi o 'lokalizovanim poljima' oko uređaja najbolji savet za zaštitu bio bi vezan za rastojanje od uređaja. Dakle, na rastojanju od 30 do 50 centimetara od uređaja nivo električnih i magnetskih polja (ELF) drastično opada pa se može smatrati da osoba koja rukuje uređajem može biti spokojna. Posebno treba obratiti pažnju na električne satove pored kreveta", upozorava Vulević.
Ipak, još traju ispitivanja i medicina ne daje eksplicitan odgovor na pitanje da li izlaganje ovakvim zračenjima može da bude štetno po zdravlje ili ne.
"Ko god kaže da ne utiče nije u pravu, ali nije ni onaj ko kaže da ima uticaj. Ne mogu se dati tako ekstremni odgovori jer su istraživanja i dalje u toku", objašnjava dr Branislav Vulević.
(MONDO)
