Uznemirujuće rezultate o otapanju 97 odsto zimskog ledenog pokrivača Grenlanda naučnici su isprva odbacili kao grešku. Neverovatne podatke ipak su nešto kasnije objavili kao potpuno verodostojne, i dodali da je ovakav slučaj četvorodnevnog otapanja ledene površine do sada nezabeleženi „rekord“.
Ledeni pokrivač na Grenlandu se ovog meseca istopio brže nego ikada od početka beleženja podataka ove vrste. Satelitski zapis je otkrio da kompletan pokrivač pokazuje znake topljenja.
Ubrzano otapanje tokom samo četiri dana je zabeleženo od strane četiri satelita. To je zapanjilo i uspaničilo naučnike, i produbilo strahove o brzini i nadolazećim posledicama globalnog zagrevanja.
U izjavi objavljenoj u utorak na sajtu Nase, stručnjaci su priznali da su očitavanja satelita bila toliko šokantna da su isprva mislili da se je po sredi greška.
Doroti Hol, koja proučava površinsku temperaturu Grenlanda u Nasinom centru za letove u svemir u Grinbeltu, potvrdila je da je temperatura bila neuobičajeno visoka za sredinu jula, i da je zabeleženo topljenje na velikoj površini ledenog pokrivača.
„Mislim da je prerano reći da je ovo neviđeno", kaže Džej Zueli, naučnik u Nasinom „Godard" svemirskom centru. „Svakako nikada nisam video ovoliku brzinu otapanja."
Set Nasinih fotografija, objavljen u utorak, pokazuje rapidno opadanje pokrivača od 8. do 12. jula. Za ova četiri dana, merenja tri satelita pokazala su brzu ekspanziju površine otapanja, sa skokom od 40 do 97 odsto površine zahvaćene ovom pojavom.
To se dogodilo ubrzo nakon odlamanja ledenog brega veličine Mehnetna sa Piterman glečera.
Oko pola ledene površine Grenlanda se otopi tokom leta, ali Džej Zueli i ostali naučnici zabeležili su značajno ubrzanje ovog procesa tokom proteklih nekoliko decenija.
Ove godine Zueli i njegov tim su morali ponovo da utvrde svoj kamp, kada su se sneg i ledene potpore otopile.
On je izjavio da je iznenađen da vidi znakove otapanja čak 3,2 kilometra iznad nivoa mora.
„Slika napravljena 8. jula može biti maksimalni stepen otapanja koji možete videti tokom leta", primetio je Zueli. „Postojali su periodi beleženja većih stepena otapanja, na dan ili dva, ali ovakvo otapanje čitavog Grenlanda tokom više dana je nezabeleženo."
Lora Konig, takođe naučnik sa „Godarda", rekla je da se ovakva otapanja dešavaju svakih 150 godina. Takođe je upozorila na širok raspon potencijalnih posledica ovogodišnjeg otapanja.
Direktne posledice mogu biti porast nivoa mora i dalje zagrevanje Arktika. U centru Grenlanda, led ostaje dubok oko 3.000 metara. Na obodu, s druge strane, led je mnogo, mnogo tanji i do sada se topio u more.
Kao razlog ovomesečnog ekstremnog topljenja navedena je velika količina toplog vazduha koja se pod velikim pritiskom spustila iz gornje i srednje atmosfere i zadržala na površini tla.
izvor: RTS
