Pojedina deca sebe udaraju, seku ili na drugi način povređuju već sa sedam godina, ukazuje jedna američka studija.
Ranije studije su utvrdile da oko dvadeset odsto tinejdžera i mlađih odraslih osoba u nekom trenutku pribegava samopovređivanju da bi se oslobodilo negativnih emocija ili pokušalo da nađe pomoć, ali ovo je prva koja je razmotrila problem samopovređivanja već kod sedmogodišnjaka.
Tim sa Denverskog univerziteta je anketirao 665 dece u vezi sa njihovim razmišljanjima i ponašanjem vezanim za samopovređivanje. Ispostavilo se da se samopovređuje blizu osam odsto dece od sedam godina, četiri odsto desetogodišnjaka i trinaest odsto dece od trinaest godina.
Kod mlađe dece udaranje je najčešći oblik samopovređivanja, dok se starija deca radije opredeljuju za sečenje.
Desetoro anketirane dece, ili 1,5 odsto, je zadovoljavalo psihološke kriterijume za dijagnozu nesuicidalnog samopovređivanja, što znači da su se bar pet puta samopovređivali i da imaju nagomilana negativna osećanja vezana za takvo ponašanje.
Deca koja se samopovređuju često kažu da to čine da bi zaustavili negativna osećanja ili da bi osetili nešto, makar i bol, pošto se inače osećaju prazno i utrnulo.
"Neka mala deca koja doživljavaju brojne emocije sa kojima ne znaju kako da se izbore, počnu da lupaju glavom u zid", napominje Bendžamin Henkin, jedan od autora istraživanja.
Stručnjaci ističu da je dobra strana ovog problema to što su anksioznost, depresija i samopovređivanje prilično lako izlečivi i što, uz adekvatnu pomoć stručnjaka, ne bi trebalo dugo da potraju.
Roditeljima se savetuje da, ukoliko ustanove da im se dete samopovređuje, tome pristupe mirno, ne zauzimajući ulogu sudije i da kroz razgovor sa detetom pokušaju da utvrde motiv, a zatim potraže stručnu pomoć.
(Tanjug)
