„Viktorija grupa” uložila oko 26 miliona evra u izgradnju savremenog pogona za proizvodnju proteinskih koncentrata u bečejskom „Sojaproteinu”
U fabričkom krugu „Sojaproteina” počeo je da radi novi pogon za proizvodnju tradicionalnih proteinskih koncentrata od soje za ishranu stoke, u čiju izgradnju je uloženo oko 26 miliona evra. To je, kako je izjavio Zoran Mitrović, generalni direktor „Viktorija grupe”, u čijem sastavu posluje i bečejska fabrika, samo deo ulaganja kojima ova kompanija učvršćuje svoju lidersku poziciju u domaćem agrobiznisu, ali i širem regionu, budući da će do kraja ove godine vrednost ukupnih direktnih investicija dostići 100 miliona evra.
Novi pogon je još u fazi uhodavanja, a kada počne da radi punim kapacitetom moći će da proizvodi 70.000 tona proteinskih koncentrata godišnje. Očekivanja su da će samo u preostala četiri ovogodišnja meseca odavde kupcima biti isporučeno najmanje 30.000 tona vrlo traženog sojinog proteinskog koncentrata. Prema rečima, Branislave Pavlović, generalne direktorke „Sojaproteina”, osim snabdevanja domaćeg tržišta, izvozi se još i u oko četrdeset zemalja – najviše u države Evropske unije, potom u Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju, pa na Bliski istok, u severnu Afriku, Tursku... Vrednost izvoza u prošloj godini premašila je četrdeset miliona evra, a ove godine, računa se to će biti oko 50 odsto više.
Bečejska „sojara” je, inače, jedna od malobrojnih u svetu koja prerađuje soju isključivo domaćeg i strogo kontrolisanog porekla i kvaliteta, koja nije genetski modifikovana, a koje je na međunarodnom tržištu sve manje s obzirom na to da je drastično skuplja, tako da je izvoz u stalnom porastu. Istovremeno, poslednjih godina puna pažnja posvećuje se i višim fazama prerade – takozvanom ljudskom programu, zasnovanom na proizvodnji raznih sojinih teksturata i brašna, za potrebe prehrambene industrije.
„Sojaprotein” je poznata i po tome što u poslednje vreme u procesu proizvodnje sve više primenjuje obnovljive izvore energije, odnosno bio-masu. U dobroj meri kao energenti se koriste suncokretove ljuske iz fabrike „Viktorija oil” u Šidu, kao i biljni ostaci pšenice, soje i kukuruza koji se otkupljuju od poljoprivrednika. I novoizgrađeni pogon za proizvodnju koncentrata omogućiće da se sojina melasa, kao nusproizvod, koristi kao energent, pa će bezmalo sve količine energije potrebne za proizvodnju biti obezbeđene iz vlastitih, obnovljivih izvora.
izvor: politika.rs