Vetrenjače Branislava Savića iz Deronja postale su simbol ovog mesta, jer ovaj mašinski inženjer voćnjak na šest jutara zemlje zaliva koristeći snagu vetra. Prvu je sam podigao pre više od dve decenije, a pre pet još jednu, mnogo veću.
Branislav je radio u Australiji deceniju i po i dobro naučio kako se na imanjima racionalno koriste sve mogućnosti. Pored toga što obrađuje 26 jutara zemlje, Savić brine i o velikom voćnjaku u kome gaji nekoliko sorti bresaka za tržište, ali i zasadima vinove loze od kojih spravlja kvalitetno crno vino.
U sredini voćnjaka podigao je vetrenjače, a kapacitet manje je 120 litara vode u minutu. Veća vetrenjača, koju je napravio pre pet godina, ima propeler u prečniku od osam metara, dok je visina stuba nepunih jedanaest metara.
Koristeći vetar ona pokreće pumpu i može izvući iz zemlje i do 500 litara vode u minutu. Na ovaj način on zaliva svoj voćnjak koji je sav premrežen plastičnim cevima.
- Trebalo mi je dosta strpljenja, eksperimenata, znanja i iskustva dok nisam usavršio rad prve vetrenjače - objašnjava Savić.
- Sa izgradnjom druge nisam više imao mnogo problema, iako je i tu trebalo mnogo preciznog rada, kako bi se sve sve uklopilo na najbolji mogući način. Upoređujući ih sa nekim švapskim žitnim vetrenjačama, mogu sa zadovoljstvom da kažem da moje nisu ništa slabije.
- Često su mi dolazili mnogi koji su želeli da ih prave, ali kad sam im ukazivao na sve probleme koji to prate, odustajali su brzo. Bilo bi dobro kada bismo ih imali više, jer sa ovim svojstvima one su pogodne i za proizvodnju struje. Država bi to trebalo više da stimuliše jer bi se to sasvim sigurno brzo isplatilo. Na zapadu se one koriste maksimalno - naglašava Savić.
Ovaj zaljubljenik u prirodu kaže da su mu se obe investicije već isplatile, iako ga je poslednja vetrenjača koštala oko 25.000 evra.
- Dok sam ih konstruisao i postavljao, naučio sam toliko toga o vetrenjačama da bih mogao steći još jednu diplomu - objašnjava Savić.
- Pročitao sam na desetine knjiga, proučio mnogobrojna upustva i niko mi nije verovao da ću uspeti da ih stavim u pogon. Upravo zbog toga tvrdim da se ulaganja u vetrenjače veoma brzo vraćaju, posebno na velikim imanjima jer zalivanje je jedan od najvećih problema za ratare. Nažalost, većina zemljoradnika ne može da uloži dvadesetak hiljada evra u podizanje vetrenjače, i zbog toga bi trebalo da država omogući kredite proizvođačima koji žele da koriste takozvanu zelenu struju - naglašava Savić, dodajući da je ipak najveći trošak upropašćeni rod zbog suše.
izvor: blic.rs
