Ljubaznost se delimično nasleđuje, ona je upisana u našim genima, tvrde američki naučnici u nedavno objavljenoj studiji "Neurogenetika ljubaznosti" (The Neurogenics of Niceness).
Istraživači sa Bafalo i Kalifornijskog univerziteta ustanovili su da postoji veza između darežljivosti i ljubaznog ponašanja i gena za kreiranje specifičnih receptora za hormone oksitocin i vazopresin koji se od ranije dovode u vezu sa "finim" ophođenjem u društvu. Tako osobe koje poseduju ove gene imaju veće šanse da budu ljubazne.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Psychological Science, obuhvatilo je 711 volontera koji su dali uzorak DNK i odgovorili na upitnik, kreiran da pokaže njihovu narav i stav prema društvu.
Osobe koje su imale "receptore za ljubaznost" bile su pristojne prema drugima čak i onda kada su svet i ljude oko sebe posmatrale kao pretnju. Drugi oblici hormonskih receptora su, pak, u kombinaciji s negativnim pogledom na okolinu, rezultirali negativnim ponašanjem.
"Dobra kombinacija gena pomaže ljudima da nadvladaju negativni stav prema svetu koji ih okružuje i da uprkos strahu pomažu drugima u nevolji", kazao je vođa istraživanja dr Mišel Pulen.
Naučnici, međutim, ističu da geni nisu dovoljni i da okolina i te kako utiče na naše ponažanje.
"Prava kombinacija gena sama po sebi ne znači mnogo jer ako su ljudi loše vaspitani ili je okolina negativno uticala na njih, ili su imali loše životno iskustvo, oni će najverovatnije imati tešku narav.
(Tanjug)