Pre današnje potpune globalizacije i donekle potpune unifikacije svetske automobilske industrije, bilo je lako svakom modelu odrediti zemlju porekla i filozofiju konstrukcije.
Veliki i upadljivi automobili su dolazili iz Amerike (kadilak, bjuik), elegantni i bogati iz Velike Britanije (jaguar , rols-rojs), klasični i tehnički superiorni iz Nemačke (mercedes, audi), mali ili spotrski iz Italije (alfa, fiat)…, pa su tako i stanovnici Sovjetskog saveza imali automobil koji je bio samo “njihov”. Najprepoznatljiviji, posebno na zapadu, proizvod automobilske industrije Sovjetskog saveza (naravno pre pojave lade nive) bila je “volga”-omiljeno prevozno sredstvo visokih sovjetskih partijskih službenika. Osim po čuvenim putnicima,volge su svoju “slovensku dušu” otkrivale i, na zapadnjački, pridodatim sovjetskim dizajnom, tako da je automobil bio glomazan, jak , izuzetno težak, ali i odavao utisak snage i sigurnosti.
Volga, službeno nazvana gaz M21 je nastala kao naslednik u mnogo čemu revolucionarnog modela M20-pobeda. Jednostavno, došlo je vreme za novi model, koji bi ne samo zamenio prethodni, već prevaziđeni, nego i dokazao superiornost i uspešnost socijalističkog sovjetskog društva.
Prelazni period ka novom modelu, koji je trebao biti moderniji i sa boljim performansama obeležile su razne varijante postojeće pobede od kojih su najinteresantniji bili pravo SUV vozilo sa pogonom 4x4 , sportske varijante “pobeda sport” i neverovatni raketa automobil “pobeda turbo”.
Sredinom pedesetih godina, nakon nekoliko prototipova, pojavljuje se prva “volga” mnogo prijatnijeg (amerikanizovanog) izgleda i sa , za razliku od pobede, pristojnim performansama. Volgom su dominirali hromirani delovi, a naročito maska hladnjaka sa neizbežnom uokvirenom zvezdom na sredini. Snaga motora, preuzetog od prethodnika, povećana je na 75 KS što je bilo dovoljno da tešku limuzinu “pogura” do brzine od 130 km/h. Mada je Amerika bila veliki neprijatelj, GAZ-ovi inžinjeri su znali ko pravi bolje automobile, pa su obilato koristili iskustva kapitalističkih kolega što je posebno bilo vidljivo na spoljašnjem dizajnu, ali i po bogatstvu opreme. “Amerikanizacija” volge nije bila neočekivana ako se ima u vidu da je cela kompanija GAZ podignuta uz Američku pomoć i da je prvi model bila kopija forda A.
Pojava “dvadeset jedinice” je za sovjetske rukovodioce bila upravo velika pobeda koju sa ponosom mogu prikazati i svetu i svojim građanima. Veliki i skladni automobil stvarno je davao osećaj snege, moći, sigurnosti pa i komfora i bogatstva. Možda su upravo komfor i bogatstvo imponovale rukovodiocima, ali prosečni (siromašni) kupci mogli su o Volgi samo da sanjaju.Prve Volge svakako nisu bile ni po čemu revolucionarne, ali je to bio, za ono vreme odličan auto, čak i po zapadnim merilima.
Volga se proizvodila u tri varijante koje su smenjivale jedna drugu i nikada se nisu preklapale. Prva varijanta ostala je poznata po istaknutoj zvezdi, ali i sistemu centralnog podmazivanja Tim sistemom vozač je upravljao povremenim pritiskanjem posebne pedale što je dovodilo mazivo u radnu funkciju, ali bi se višak ulja u radnom prostoru jednostavno izbacivao na put. Ma kako danas smešno zvučalo, u to vreme ovaj sistem se smatrao savršenstvom. Druga varijanta GAZ M21I je pretrpela više izmena na dizajnu, a posebno na prednjim krilima, masci hladnjaka i farovima, dok je crvena zvezda zamenjena stilizovanim natpisom Volga i figuricom “Olenja” na poklopcu motora čija je vrednost oko 100 dolara. Druga varijanta Volge je bio prvi Sovjetski automobil sa “udaljenim prskanjem vetrobrana” što je 1962 bila velika raskoš, čak i za automobile ove klase. Treća varijanta imala je oznaku GAZ M21L, a zbog velikog broja hromiranih delova i agresivnijeg izgleda farova i branika, opstala je upamćena kao “kitova usta”. Značajna novina na ovom modelu su bili teleskopski amortizeri, kao i povećana snaga motora. Postojale su još i varijante: “ljuksova” koja je rađena u maloj količini za izvoz, varijanta sa V8 motorom iz čajke pravljena za potrebe KGB-a, kao i varijanta M 21E sa hidromehaničkim menjačem. Sve ove modifikacije sprovedene su na malom broju vozila i danas predstavljaju metu kolekcionara, posebno ako se zna da je većina od 639.678 proizvedenih komada usled lošeg održavanja danas u jako lošerm stanju, iako je krajem osamdesetih iz bivših komunističkih zemalja u SSSR stiglo mnogo “ljuksova” koji su bili u izvanrednom stanju jer su desetak godina održavani, a nisu bili eksploatisani.
Vrlo brzo Volga je postala uobičajen dekor koji je išao uz komunističke lidere, predsednike, diplomate i zaslužne građane, dok su oni “manje” zaslužni mogli u njoj da se voze samo u taksiju. Preko dvadeset godina вolga je bila privilegija ljudi kao što su Hruščov, Andropov, Brežnjev ili Jurij Gagarin i predmet želja običnih sovjetskih građana kojima je ovakav automobil sa cenom od 5100 rubalja 1961. godine bio nedostupan. Automobil koji je trebao da pokaže tehničku nadmoć sovjetske nad američkom industrijom, napravljen je upravo na “američki način”. Dizajn , unutrašnje uređenje i mnoštvo detalja neodoljivo su podsećali na кadilak ili хadson. Po zapadnim, odnosno američkim, standardima вolga je spadala u kategoriju vozila visoke i više srednje klase, koja je namenjena, po istim tim standardima, nepostojećoj višoj srednjoj klasi u Sovjetskom savezu.
Osnovni tehnički podaci za Gaz M21 Volga
Motor
4 cilindra u liniji, 8 ventila, 2445 ccm, 73 KS pri 4000 o/min, prečnik x hod cil. 92x92, kompresija 6.7, vazdušno hlađen
Oslanjanje
Napred- udvojene vođice sa amortizerima
Nazad- kruta osovina sa gibnjevima i amortizerima
Ostalo
Menjač-mehanički 3+1 brzina
Spojnica-suva sa jednijm diskom
Kočnice-hidrauličke sa dobošima
Dimenzije
DxŠxV-4770x1800x1620 mm
Težina 1360 kg
Pneumatici 6.70x15
Performanse
Maks. brzina 130 km/h
Ubrzanje od 0 do 100 km/h-20 sec
Potrošnja 9-13 l/100 km
izvor: novimagazin