Lift koji će nas odvesti u svemir je san koji naučnici već duže vreme pokušavaju da sprovedu u delo. Jedna japanska firma, međutim, odredila je krajnji rok za njegovu izgradnju - godinu 2050. Plan da se za sedam dana prelazi četvrtina puta do Meseca počiva na proceni da su ugljenične nanocevi lagane, ali i dovoljno jake.
Japanska građevinska kompanija iz Tokija "Obayashi Corporation", planira da sagradi „lift ka svemiru" do 2050. godine, za prevoz putnika i tereta u vozilu duž trake od ugljeničnih nanocevi, koje će dosezati četvrtinu puta ka Mesecu.
Putovaće se sa Zemlje do terminala koji će imati istraživačku stanicu na oko 36.000 kilometara udaljenosti.
Vozilo će se kretati brzinom od 200 kilometara na čas i putovanje će trajati oko sedam dana, prenosi portal Građevinrstvo.rs.
Predviđeno je da protivteg na kraju kabla, na 96.000 kilometara od tla, fiksira ceo sklop povezan sa stanicom.
Solarni paneli, koji će se nalaziti na istoj visini kao i terminal, obezbeđivaće električnu energiju za potrebe lifta, dok će se višak vraćati nazad na Zemlju.
Koncept liftova koji dosežu do svemira je poznat još od 1895. godine, kada je ruski naučnik Konstantin Čiolkovski, otac moderne kosmologije, inspirisan novoizgrađenim Ajfelovim tornjem osmislio ideju slobodnostojeće kule koja dostiže geostacionarnu orbitu sa površine Zemlje.
Ideja je od tada postala obeležje naučne fantastike, ali u poslednjih nekoliko godina su održane konferencije na ovu temu, a NASA je takođe aktivno učestvovala u naporima da ih učini stvarnim.
Pronalaženje materijala koji je istovremeno dovoljno lagan i jak da stvori tako dugačak kabl je značajna prepreka.
Kompanija "Obayashi" i drugi veruju da nanocevi ugljenika mogu to da ostvare, što će biti presudno za uspeh ovog ambicioznog projekta.
Kompanija još ne daje procene vrednosti projekta, a čelnici se nadaju da će „svemirski lift" moći da preveze 30 putnika u isto vreme duž kabla pomoću magnetnih linearnih motora.
Japanska kompanija, takođe, nije otkrila lokaciju za „svemirski lift", ali kako se lift oslanja na centripetalnu silu u cilju zatezanja sajle, bazna stanica mora da se nalazi duž ili barem blizu ekvatora.
izvor: RTS
