Razočaranje je često osećanje. U ljubavi onda kada shvatimo da partner nije onakav kakav smo mislila da jeste, onakav kakvim se predstavio. Uprkos tome što razočaranje doživljavamo kao nepoželjnu, negativnu emociju, ono je u stvari veoma pozitivno osećanje.
Mnogi pogrešno smatraju da su neprijatna osećanja negativna i štetna, a da su prijatna pozitivna i korisna. Zamišljaju idealni život u kome osećaju samo pozitivna prijatna osećanja. Međutim, mnoga neprijatna osećanja su veoma korisna i zato pozitivna.
Zbunjuje i to što psihologija neprijatna osećanja naziva negativnim, a prijatna pozitivnim. Razlog je što je na svom početku psihologija preuzimala pojmove iz hemije i fizike. Tako je emocijama kao i jonima određivana "valenca": pozitivna su ako privlačile osobu ka predmetu osećanja, a negativna ako su je odbijale od njega. Zbrku izbegavamo ako govorimo o prijatnim i neprijatnim osećanjima.
Razočaranje je primer za neprijatno osećanje koje je korisno. Nastaje onda kada osoba uvidi da se stvarnost ne uklapa u njena idealna očekivanja. Pre razočaranja osoba nije videla stvarnost zato što je gledala u svoje iluzije, zato što je idealizovala drugu osobu. Idealizacija je osnovni psihološki proces u zaljubljenosti.
Pogrešno je reći "ljubav je slepa" jer je u stvari zaljubljenost ta koja je slepa. A kada prestane da idealizuje, osoba "progleda" i vidi negativne osobine drugog koje su ostalim ljudima možda bile očigledne. Zato je epidemija razočaranja u ljubavnom životu samo posledica isto tolike epidemije idealizacije.
Razočaranje je povezano sa magijom. Koren ove reči je čaranje odnosno čar. Čaranje je magijski postupak kojim se kod drugog izaziva stanje mentalne opijenosti, iluzije, iskrivljenog doživljavanja stvarnosti. Kao u rečima za-čarati i o-čarati. Jasno je da neko mora biti očaran da bi mogao biti raz-očaran. I druge reči su povezane sa magijom: šarmiranje dolazi od latinske reči carmen, a označava recitovanje ili pevanje čarobnih reči. Opčinjenost podrazumeva delovanje magijskih čini. Fasciniranje takođe izvorno označava čaranje.
Verovatno je bolje da, umesto da zaljubljenost objašnjavamo magijskim delovanjem druge osobe, koristimo psihološka objašnjenja, piše "Politika".
Ako nas je neko začarao, onda su to bili mediji koji su nas u detinjstvu začarali mitom o ljubavi koja donosi potpunu sreću. Nakon toga mi smo ti koji stvaramo vlastite iluzije, a ne ljudi koje susrećemo. Umesto da govorimo: Ti si me razočarao, bolje bi bilo da prihvatimo svoj deo odgovornosti: Ja sam se razočarao. Mnogima je razočaravajuće kada shvate da je razočaranje druga faza zaljubljenosti.
(MONDO)