Nema objektivno nikakvog razloga da pored doktorke i profesorke ne budu i dekanka i akademkinja, jer društvena realnost potvrđuje da one postoje. Jezik svojim tvorbenim potencijalom pruža tu mogućnost, samo što se ne koristi u dovoljnoj meri.
Ako kažemo ili čujemo doktor, profesor, radnik, akademik, magistar, prosvetitelj, policajac, dekan, sudija... imamo li zaista u vidu i muški i ženski pol? Kako znamo da onaj ko izgovara mušku formu ima u mislima i žensku osobu?
Kako je isticala lingvistkinja Svenka Savić, mi imamo samo jezički materijal na osnovu koga možemo da sudimo o mišljenom. Višedecenijska proučavanja odnosa jezika i pola pokazala su, između ostalog, kako se jezikom osoba identifikuje, kako se jezikom uspostavlja moć, kako jezik reflektuje nekorektan odnos prema ženama i pojedinim društvenim kategorijama. Psiholingvistička istraživanja demantovala su tvrdnje da su nazivi u muškom rodu, a najviše je reč o imenicama koje označavaju zanimanja, titule, zvanja, rodno neutralni, pokazujući da se u predstavi onog što prima jezičku informaciju ipak povezuju sa prirodnim rodom.
Analizom tekstova i naslova u štampi Svenka Savić je ukazala na seksističku upotrebu jezika u medijima, pokazujući kako se imenovanjem zanimanja žena muškim oblikom imenica afirmiše muška dominacija a žena potiskuje na društvenu marginu.
U višegodišnjoj naučnoj praksi pokretane su brojne inicijative i preporuke za ostvarenje rodne ravnopravnosti na jezičkom planu, s primarnim ciljem da se žena u profesiji učini vidljivom u društvu. Zapaženiji rezultat je ostvaren pojavom knjige „Rod i jezik“ (2009.), u kojoj su date preporuke za prevladavanje jezičke diskriminacije, što je ujedno i zahtev da rodno osetljivi jezik dobije normativni karakter.
Dobri predlozi
Akademik Ivan Klajn kaže da su Svenka Savić i njene saradnice ostavile trag na jeziku i dale dosta dobrih predloga, ali da se oni neće moći prihvatiti u potpunosti.
- Sada je normalno da se kaže kancelarka Angela Merkel, državna sekretarka, psihološkinja itd., što je donedavno bilo skoro nepostojeće. Time je neravnopravnost polova donekle smanjena. Moje mišljenje je, mada zvanični državni organi nisu odlučivali o tome, niti se zna kad će, da se preporuke koje daje „Jezik i rod“ ne mogu sprovesti u potpunosti, jer je priroda jezika takva da je muški rod osnovni i da ima generičku vrednost - kaže akademik Klajn.
Priroda jezika je takva kakva je, i verovatno naše jezičko osećanje neće podržati, recimo, borkinje, niti će se govoriti građani i građanke. Možda ta formalna upotreba i nije toliko važna koliko svest o tome da jezik reflektuje diskriminaciju i da ono što izgovaramo jeste ono što mislimo te da govornim aktom nešto činimo. Nema objektivno nikakvog razloga da pored doktorke i profesorke ne budu i dekanka i akademkinja, jer društvena realnost potvrđuje da one postoje. Jezik svojim tvorbenim potencijalom pruža tu mogućnost, samo što se ne koristi u dovoljnoj meri. U udžbenicima se još ne mogu naći ove imenice, u njima su žene i dalje u stereotipnim ulogama, što je nesvesno podržavanje patrijarhalnih kulturnih obrazaca i muške dominacije.
Primećeno je da se u poslednje vreme u medijima sve doslednije koriste paralelni oblici ovih imenica, što potvrđuje svesno poštovanje ravnopravnosti polova. Imajući to u vidu, konstrukcije kakve su Psiholog je rekla..., Dekan je objasnila..., Magistar je potvrdila..., Akademik se zahvalila, koje ne ilustruju samo sintaksički problem, već su i odraz govornikove inertnosti i privrženosti usvojenim navikama, postaju polako usamljeni primeri.
Rasprave o rodno osetljivom jeziku, vođene proteklih godina, u kojima se očitovala podeljenost naučne javnosti u mišljenju, shvatanju, pa i pristupu proučavanju jezika, polako gube na svojoj aktuelnosti i usmeravaju se u pravcu razumevanja jezika i kao političkog pitanja.
Ako sagledamo šire južnoslovensko područje i podsetimo se Slovenije, koja u okviru politike rodne ravnopravnosti ima uobličen i standardizovan leksički fond, zatim Hrvatske, gde takođe, kao i u Bosni i Hercegovini, ujednačeno primenjuju paralelne forme imenica, što je i ustavom utvrđeno, uviđamo da Srbiji predstoji da učini isto. Kod nas su inicijative koje je zasad država pokrenula potekle od zaštitnika građana, koji je izdao Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje. U njemu se zahteva dosledna primena rodno diferenciranog jezika, a generička upotreba muškog gramatičkog roda tumači se kao narušavanje ravnopravnosti polova.
Crnogorski primer
Oslanjajući se na ovo uputstvo, kao i, između ostalog, na Zakon o rodnoj ravnopravnosti Crne Gore, u kome se takođe korišćenje muškog oblika kao neutralne forme smatra diskriminacijom, poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić uputila je krajem prošle godine Preporuku Generalštabu Vojske Srbije, kako bi se u vojsci utvrdila pravila za korektno imenovanje i oslovljavanje žena, a sličnu preporuku je pokrajinska ombudsmanka uputila administraciji. Ipak još uvek nema adekvatnih pravnih regulativa koje bi se zasnivale na Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.
Ako bi se menjao Ustav, kaže profesorka Savić, morala bi se definisati i jezička politika, koja je, kako Klajn često ističe, kod nas uvek bila u zastoju.
Profesorka Savić naglašava i da se ne radi više o opozitnim stavovima prema upotrebi rodno osetljivog jezika, već o stepenu normiranosti. To poziva lingviste na dogovor i formiranje određenih tela, koja će zastupati rodnu ravnopravnost u jeziku i usaglašavati se sa rešenjima Odbora za standardizaciju srpskog jezika, što, opet, ne ide bez učešća i podrške države, čega dosad nije bilo.
izvor: danas.rs
