Revija kratkometražnog filma će se održati u petak, 15. juna 2018, u Bašti pozorišnog kluba u okviru festivala “Bečej noću”. Projekcije filmova počinju u 20 časova, a isto veče žiri će izabrati najbolji film koji će dobiti nagradu od 50.000 dinara.
Žiri čine: Igor Pavlović, glumac Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Judit Ferenc, glumica Novosadskog pozorišta, i Zdravko Petrović, direktor Gradskog pozorišta Bečej.
U slučaju lošeg vremena, projekcije filmova će se održati u Velikoj sali Gradskog pozorišta.
Reč selektora, Ivana Kovača o izboru filmova za prvu Reviju kratkometražnog filma u Bečeju:
"Između 36 pristiglih filmova izdvojio sam 7, rukovodeći se kriterijumima umetničke uspelosti, ali i poetičko-tematske raznolikosti selekcije:
Put za Kujumbu (2016) Miroslava Savića socijalna je drama o međugeneracijskom nerazumevanju, ambivalencijom nabijenom odnosu oca i sina koji odlazi u daleku tuđinu.
Zašto da živim (2016) je dokumentarni film Nikole Končarevića o novosadskom pank bendu Dva minuta mržnje koji, uprkos konvencionalnosti pristupa, na zanimljiv način otvara teme mladalačkog bunta, droge, a još više pitanje ko su danas nekadašnji pankeri, što vodi i do neočekivanog susreta panka i hrišćanstva.
Fajront (2016) rediteljke Milene Grujić, koja sa Sarom Đurović potpisuje i scenario, snažan je filmski kovitlac, majstorski režiran, kroz beogradsku noć „blejača” iz kraja, trojice zgubidana i mafijaša u pokušaju.
Dokumentarna minijatura „Prozor u sreću“ (2017) autorskog tandema Drago Latinović i Ilija Galonja donosi isečak iz života, dobro poznati prizor starice na pendžeru – ogrubela fizionomija i krdža među prstima, dirljivo svedočanstvo da „zemaljski dani teku”.
Svetski rekorderi (2016) reditelja Nikole Zdravkovića i scenarističkog para Boris Grgurović i Tisa Milić predstavalja gorko-slatki melanž na tragu Tilve Roš, klasičan coming-of-age o napuštanju mladalačkih sanjarija pod pritiskom života u otužnom miljeu srpske periferije.
Jedini film u selekciji na stranom (španskom) jeziku, Quiero decirte (2017) Stefana M. Mladenovića, predstavlja ispovednu, autoerotski intoniranu, upravo almodovarovsku storiju o suočavanju sa sopstvenim identitetom, o riziku pronicanju u opskurne dubine sopstva.
Jedna noć (2016) autora Strahinje Savića film je koji svoju vrednost duguje onom neizrečenom, ali znalački upisanom između redova ove priče o rastanku dve (samo?) prijateljice, atmosferom tihe sete, ispodpovršinskog grča, nemoći.
Posebna vrednost selekcije jeste to što s lakoćom omogućuje uvid da kratki metar nije tek etidna, ogledna forma, kojom se pretežno mlađi autori uče i poigravaju dok ne pređu na jedino ozbiljan, dugometražni film. Naprotiv, kratki metar, a to bar nekoliko selektovanih filmova nedvosmisleno potvrđuje, može biti samosvojno, estetski besprekorno, potpuno delo; štaviše, ono može, zahvaljujući svojim specifičnostima, pružiti umetničkom izrazu sredstva koja druge forme nisu u stanju."
Ivan Kovač, selektor