Poštovaoci Nikole Tesle odazvali su se bez dvoumljenja pozivu da pomognu da se laboratorija pronalazača pretvori u njegov muzej. Ono što zbunjuje je zbog čega slava ovog pionira u oblasti elektrotehnike nije daleko veća, piše britanski Bi-Bi-Si.

Mnogi ne znaju ko je bio Nikola Tesla.

On je manje poznat od Ajnštajna. Manje je poznat i od Leonarda. Nema nikakve sumnje da je daleko više ljudi čulo za Stivena Hokinga.

Takođe, što posebno boli njegove poštovaoce, nije slavan ni kao njegov glavni rival Tomas Edison.

Teslina dostignuća, međutim, zaslužna su za to što struja dopire do uređaja na kojem ovo čitate. Indukcioni motor koji koristi naizmeničnu struju, samo jedan od Teslinih izuma, kamen temeljac je modernih električnih sistema.

Mark Tven, sa kojim se naučnik sprijateljio, opisao je njegove pronalaske kao „najvrednije patente od pronalaska telefona".

Nikola Tesla bio je na pobedničkoj strani u Ratu struja - sukobu Džordža Vestinghausa i Tomasa Edisona oko toga da li će se za prenos struje koristiti naizmenična ili jednosmerna struja.

Ipak, kada je reč o nasleđu, vreme je bilo nemilosrdno prema Tesli, piše britanski Bi-Bi-Si.

Rođen na teritoriji sadašnje Hrvatske u srpskoj porodici, Tesla se preselio u Njujork 1884. godine i osmislio i napravio radijski upravljana vozila, razvio bežični prenos energije i konstruisao prvu hidro-centralu na Nijagarinim vodopadima.

Međutim, bio je ekscentrik u pravom smislu te reči.

Verovao je da celibat podstiče rad mozga, tvrdio je da je komunicirao sa vanzemaljcima i zaljubio se u goluba.

Tokom poslednjih decenija života skliznuo je u vir usamljeničkog života i siromaštva, dok su Edisona slavili kao najvećeg svetskog izumitelja.

Sećanje na njega sačuvali su armije „štrebera" i istoričari nauke.

U planu je izgradnja Teslinog muzeja na mestu njegove nekadašnje laboratorije zahvaljujući projektu sajta The Oatmeal.

Tokom samo prve nedelje akcije prikupljeno je više od 850.000 dolara, koliko je obećala da će dati i država Njujork da bi zemljište na kojem je Teslina kula bilo kupljeno.

Do sada je u operaciji „Let's Build a Goddamn Tesla Museum" prikupljeno više od milion dolara.

Fanovi naučnika počeli su da izražavaju na internetu poštovanje prema Tesli sve češće i na neobičan način.

Po Holivudu se uveliko priča o biografskom filmu sa Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi, koji će režirati Majk Njuvel.

Ideja o sakupljanju sredstava preko interneta za spas Tesline kule ideja je Metjua Inmana, prvog čoveka sajta The Oatmeal. Inman je odlučio da pomogne čim je čuo apel za pomoć muzeju u nastajanju.

„Tesla je heroj", kaže Inman, „koji je ubacio čovečanstvo u drugu industrijsku revoluciju".

Najveći uspeh Nikole Tesla su dostignuća u vezi sa sistemima za naizmeničnu struju.

Edisonova jednosmerna struja dobro je služila za osvetljenje, ali se nije mogla koristiti za prenos energije na velike daljine.

Naizmeničnu struju podržala je Vestinghausova kompanija jer je napon bez teškoća mogao da se menja i zbog toga bi bilo lako transportovati je u visokom naponu, čime se manje energije gubilo tokom prenosa.

Kamen spoticanja za naizmeničnu struju bili su motori, ali je Tesla imao rešenje - indukcioni motor i transformator.

To je više nego dovoljno za duboko poštovanje ovog naučnika, smatra prvi čovek sajta The Oatmeal.

„Potpuno je bio posvećen 'štreberstvu'. Bio je više kao Stiv Voznijak nego kao Stiv Džobs. Nenormalan megagenije", naglasio je Inman.

Uprkos Teslinom odsustvu iz popularne kulture, Rat struja zvuči kao scenario holivudskog blokbastera.

Edison se svim silama trudio da diskredituje tehnologiju svog rivala i okarakteriše je kao opasnu.

Organizovao je javno ubijanje životinja strujom (na jednom skupu slon je bio ubijen) i tajno finansirao razvoj prvog električnog automobila, za koji je verovao da će otkriti sve opasnosti naizmenične struje.

Javna kampanja, međutim, nije bila dovoljna za poništavanje jasnih prednosti naizmenične struje.

Dalekovodi kojima se danas transportuje struja napona 400.000 volti dokaz su da su Tesla i drugi zagovornici naizmenične struje bili u pravu.

Prema rečima glavnog kustosa Muzeja „Henri Ford" u Mičigenu Marka Grentera, Tesla i Edison bili su potpuno dve različite vrste genijalaca.

Nikola Tesla više je voleo da zamisli kako nešto funkcioniše i važnija mu je bila ideja od njene eksploatacije.
Nikola-Tesla-v.jpg

S druge strane, Edisonu je polazna osnova bio komercijani potencijal i ponavljao bi eksperimente dok god ne dobije ono što je želeo.

„Tesla je više bio misleći tip. Kao da je živeo u filozofskom svetu. Edison je više bio okrenut pravljenju i isprobavanju", precizirao je Grenter.

Ukoliko su oba naučnika bila tako velika, postavlja se pitanje zbog čega je Edisonova reputacija rasla dok je Teslina zamirala?

Svet nauke i dostignuća, naročito gledan kroz prizmu istorijske distance, nije uvek fer, navodi ser Džon Pendri, profesor fizike na Imperijal koledžu u Londonu.

Džozef Svon izmislio je sijalicu u Njukastlu u isto vreme kada je Edisonov izum ugledao svetlost dana u Njujorku. Slava je pripala Edisonu.

„Nije dovoljno imati ideje. Kao inženjer, morate dobro znati šta je praktično. Teži deo posla je da li je ono što ste zamislili moguće izvesti uz pomoć tehnologije koja vam je dostupna", objasnio je Vil Stjuart sa Kraljevskog instituta za inženjerstvo i tehnologiju.

Tesla je bio briljantan um, ali je neumorno insistirao na nekoj ideji, poput bežičnog prenosa energije, uprkos tome što je drugima to delovalo neizvodljivo. Edison je, pak, bio intenzivnog karaktera, mogao da pridobije ljude i ideje pretvori u proizvod.

Istorija određuje ko će biti upamćen

Danas je Albert Ajnštajn mnogo poznatiji od Hendrika Lorenca, iako neki istoričari nauke Ajnštajna vide kao naučnika koji je raspetljao dileme koje je ostavio Lorenc.

„Postoji element nedokučivosti kod Teslinih pronalazaka", istakao je Grenter.

Edisonova sijalica, Fordov automobil ili kompjuterski proizvodi koje su napravili Bil Gejts i Stiv Džobs potpuno su upotrebljivi i možemo ih videti.

Teslino prezime nosi jedinica za magnetno polje, slave ga i u Srbiji i u Hrvatskoj.

„Štreberi" ga obožavaju. Po njemu je nazvan rok bend i krater na Mesecu.

Umro je u hotelskoj sobi potpuno bez novca.

Slava koju imaju Ajnštajn ili Edison i dalje mu izmiče.


NAJNOVIJE

Izložba „Narodno graditeljstvo Mađara u srednje...

Na osnovu naredbe Štaba za vanredne situacije opštine ...

Narodna biblioteka Bečej, raspisala je okružni poetski...

Opštinski Štab za Vanredne situacije opštine Bečej j...

Ukoliko se steknu neophodni meteorološki uslovi, u subo...

Predsednik OO Srpske napredne stranke Novi Bečej, Saša...

NAJČITANIJE

U petak, 3. jula na teritoriji Srbije je korona virusom ...

U utorak, 7. jula, u opštini Novi Bečej će se sproves...

U ponedeljak, 29. juna, bez struje će biti delovi Novog...

Dom kulture opštine Novi Bečej organizuje koncert Кva...

Posao za 5 lica u Bečejprometu ...

Štab za vanredne situacije opštine Bečej održao je d...

FLICKR