U Novom Bečeju, u sredu, 28. avgusta, održana je sedma po redu konferencija „Za zeru više“ koja okuplja na jednom mestu predstavnike ustanova socijalne zaštite iz celog regiona. Na ovogodišnjoj konferenciji okupilo se, gotovo, četiri stotine učesnika iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Slovenije, a tema kojom su se bavili na ovom skupu bila je vezana za demenciju.
Ljiljana Bognić, direktor Doma za odrasla i starija lica „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“, istakla je da su ovakvi skupovi dragoceni kao mesta razmene iskustava iz prakse. „Demencija je jedan veliki problem u društvu koji će u narednim godinama bivati sve veći. Naša konferencija ima dva dela. Jedan je edukativan, to je današnji dan i imamo još dva dana kada imamo sportske igre bez granica. Sama konferencija je veoma značajna zato što imamo preko tri stotine i pedeset gostiju iz cele Srbije. To su predstavnici ustanova, centara za socijalni rad, domova, privatnih domova, jedno veliko i značajno dešavanje“. Ona je ukazala i na to da je značaj ove konferencije i u tome što se ona boduje u Komori socijalne zaštite, Komori zdravstvenih radnika i Komori lekara što je veoma bitno zbog postupka licenciranja ustanove.
Konferenciju je i zvanično otvorio pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Predrag Vuletić, koji je podsetio da je da je Pokrajinska vlada osnivač 27 ustanova za smeštaj korisnika, od čega je 21 ustanova namenjena starim ili odraslim licima i izrazio zahvalnost zaposlenima za svakodnevu brigu i požrtvovanost koju pokazuju korisnicima usluga.
Osim njega, prisutnima na konferenciji obratila se i Suzana Mišić, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, koja je ovom prilikom rekla: „Ono što je jako važno i što država Srbija podržava i neguje jeste, pored obezbeđivanja kvalitetnih uslova života u ustanovama u koje su smešteni korisnici naših usluga, i unapređenje i razvijanje znanja stručnjaka koji rade u ovoj oblasti. Brinuti o drugima, brinuti o njihovom zdravlju, pogotovu kada se radi o osobama sa smetnjama u razvoju, nije lak posao. Potrebno je uložiti mnogo truda, mnogo znanja i voditi računa da se prilikom obavljanja tog posla ne naruši dostojanstvo ovih ljudi“.
