Arheološka istraživanja na lokalitetu Borđoš kod Novog Bečeja i u blizini ovog lokaliteta nastavljena su i u ovog leta predvođena stručnjacima iz Muzeja Vojvodine iz Novog Sada i njihovih saradnika i kolega iz zemlje i inostranstva.
Istraživanja koja su započeta u proleće 2014. godine do sada su otkrila mnogobrojne podatke o životu ljudi na ovim prostorima od pre 7.000 i više godina, ali otvorila i mnoga pitanja na koja stručnjaci različitih naučnih oblasti pokušavaju da daju odgovore. Ovogodišnja istraživanja bila su usmerena na iskopavanje jedne od kuća na potesu Makaranda u neposrednoj blizini Borđoša, objasnila je Tijana Stanković Pešterac, arheolog i pomoćnica direktora Muzeja Vojvodine: „Lokalitet smo otkrili pre par godina prilikom geomagnetne prospekcije terena koju smo radili. Pomoću te metode smo uočili da postoji jedno manje naselje sa nekoliko kuća od koji su neke bolje očuvane, a neke su slabije, pa smo odlučili da ove godine istražimo jednu od tih kuća. Pošto finansije nisu dozvolile da to budu obimnija istraživanja, otvorili smo manju sondu kako bismo u stvari testirali i videli šta ćemo naći. Opet smo otkrili jednu kuću koja je iz perioda ranog neolita, dakle, sa početka mlađeg kamenog doba. Želimo da utvrdimo kakav je tačno bio odnos između velikog naselja koje se prostiralo na 40 hektara na samom Borđošu i ovog naselja, na lokaciji koja se zove prema potesu - Makaranda. Na površini smo našli izuzetno lepe nalaze, između ostalog, privezak od spondilus školjke koji je izuzetno vredan, kao i zanimljive predmete za koje arheolozi još uvek ne znaju tačno šta su. Kažu da su to verovatno amuleti od nekog mermernog oniksa čija su izvorišta pronađena na Fruškoj gori. Prilikom iskopavanja smo zapravo našli i dosta manju količinu keramike nego što je to inače slučaj. Obično nađemo veliku količinu keramike i onda imamo problem gde da je skladištimo. Nađeno je nekoliko jako lepih fragmenata i čak jedna zdela koja ima kompletnu profilaciju na osnovu čega je moguće napraviti rekonstrukciju cele posude.“
Od početka istraživanja na Borđošu i u okolini ovog arheološkog lokaliteta ekipa stručnjaka je internacionalna. Pored arheologa Muzeja Vojvodine i njihovih spoljnih saradnika i ove godine su tu profesori i studenti sa univerziteta u Kilu, zatim sa univerzitata u Oslu, ali i stručnjaci iz Mađarske i Ukrajine, kaže pomoćnica direktora Muzeja Vojvodine: „Ono što je dragoceno jeste da se u maloj sondi koju smo imali ove godine u istom trenutku govorilo čak četiri, pet jezika što je prava blagodet, kao i činjenica da su tu bili stručnjaci iz različitih oblasti koji pomažu arheolozima da različitim prirodno-naučnim metodama saznaju što više o životu ljudi u prošlosti, konkretno u okolini Novog Bečeja.“
Prema rečima Aleksandra Medovića, arheobotaničara Muzeja Vojvodine, kuća koja je bila predmet ovogodišnjih istraživanja izuzetno je velika, dužine oko 18 i širine od 8 metara. Ono što intrigra jeste to što je kuća orijentisana drugačije u odnosu na kuće iz istog ili kasnijeg perioda. Ova nelogičnost se povećava i kada se zna da je kuća izgrađeno nepovoljno u odnosu na pravac duvanja košave koja ume biti vrlo nezgodna tokom godine, a to zna svako ko je sa ovih prostora, kaže Medović: „Ne znamo ni odakle su ljudi koji su ovde došli. Takođe, ne znamo ni da li je košava imala neke posledice na njih i zašto je kuća upravo tako bila orijentisana. Gledali su, takoreći, prema severoistoku i jugozapadu, pa je košava udarala sa strane. Što više radimo na terenu i što više istražujemo postavljamo sve više i više pitanja, kao što je i pitanje: „Kakva je ovde bila vegetacija?“ S jedne strane znamo da je na Borđošu, gore na lesnoj terasi, bila stepska vegetacija, ali u njenom podnožju je raslo veliko drveće kao što su hrast i brest. Postavlja se pitanje da li su te hrastove šume koju se nalazile u podnožju bile dovoljne da zaštite ovu kuću od naleta vetra. Nešto slično u literaturi smo našli u Mađarskoj i Hravatskoj, dakle, ovakve slične kuće. Kod nas je nažalost ova tema malo zaboravljena ili prosto nije istražena. U svakom slučaju ovo je pomak u dobrom pravcu i ja se nadam da ćemo iz ovih istraživanja izvući matrerijal u vidu ugljenisanih žitarica ili nekog drveta koji ćemo kasnije moći da analiziramo i više saznamo.“
Podsećanja radi, arheološki lokalitet Borđoš u blizini Novog Bečeja predstavlja pravu „slagalicu“ života ljudi od pre 7.000 godina na ovamo otkrivajući fragment po fragment bogatu istoriju koja je pratila ove prostore na kojima su se susretale potiska i vinčanska kultura.
izvor: Danilo Gurjanov
