U nedelju, 17. juna, u Novom Bečeju, održan je još jedan Adrenalin park.
Ove godine na jednom mestu su okupljena deca iz osnovne škole “Milan Stančić Uča” iz Kumana, “Josif Marinković” iz Novog Bečeja, kao i učesnici iz udruženja građana “Plava školjka” iz Beograda. Mališani su bili u mogućnosti da isprobaju različite sportske discipline od “zip line” spuštanja i tzv. “prevlačenja”, preko streličarstva i boćanja, a u jednom delu bilo je moguće i naučiti ponešto o masaži i opustiti se. U dečijem kutku bila je postavljena trambolina, dvorac na naduvavanje, a uz pratnju instruktora organizovan je i zaron u Tisu sa punom ronilačkom opremom. U sklopu programa bilo je moguće i jahati ponije što je pobralo posebne simpatije najmlađih.
Aleksandar Dujin, jedan od organizatora Adrenalin parka i dugogodišnji sportista, zahvalio se opštini Novi Bečej i mesnoj zajednici koje su podržale organizaciju, ali i sportske klubove koji su dali ogroman i nesebičan doprinos celom događaju. “Zadovoljan sam svim ovim što se dešava. Hvala puno ekipi koja je došla da se druži sa nama jer nemamo veće satisfakcije od toga da budemo sa tom decom kojoj je ovo jedan veliki doživljaj. Nadam se da su deca zadovoljna. Imamo ovde nekih 35 dece učesnika i nekih tridesetak instruktora” rekao je Dujin.
Nadica Blažić, predsednica udruženja Plava školjka iz Beograda, kaže da je ovo drugi put da učestvuju u Adrenalin parku u Novom Bečeju i da su ove godine došli u većem broju nego pre. Prema njenim rečima, “Plava školjka” je udruženje samohranih roditelja i roditelja dece sa invaliditetom, a njeno udruženje ima i jednu bitnu sponu sa Novim Bečejom. “Naš biser, Mina Filipović, je odavde, iz Novog Bečeja, i ona nam je ravnopravna domaćica kao i Aca i cela ova organizacija. Trudimo se da obilazimo našu decu širom Srbije, da učestvujemo u lokalnim dešavanjima kako bi pružili podršku i samom organizatoru dešavanja, ali i našu decu da stavimo u centar pažnje” rekla je Blažićeva. Ona je istakla i da je bitno da tokom učešća na ovakvim dešavanjima svako dete pokaže svojih ruku delo, kao da se prikažu neke od radionica koje se realizuju sa decom i mladima. “Ako radimo radno-okupacione terapije, mi ćemo osetiti veće zadovoljstvo kad u ruci našeg deteta bude dar koji će nekome pokloniti. On možda nema materijalnu vrednost, ali ima emociju utkanu dok je nastajao i to treba ceniti i poštovati” zaključila je Blažićeva.
