Udruženje građana “Put Svetosavlja” iz Novog Bečeja aktivno je i u letnjim mesecima. Tako je u ponedeljak, 15. jula, u galeriji “Selo” novobečejskog Doma kulture održana duhovna tribina koju je organizovalo ovo udruženje, a čija tema je bila posvećena sveštenomučeniku Savi Trlajiću, episkopu gornjokarlovačkom, čoveku izuzetne ličnosti, velike posvećenosti i jake vere, koji je stradao 1943. godine kao jedna od žrtava ustaških zločina.
O sveštenomučeniku Savi Trlajiću govorio je protojerej Jovan Silaški, penzionisani kikindski paroh, koji je ovom prilikom rekao: “Pokušao sam, a mislim i da sam uspeo, samim tim što nije bilo pitanja znači da su ljudi shvatili o čemu se radi, da su shvatili dimenziju njegove ličnosti, njegovog karaktera jer samo takav čovek kakav je bio vladika Sava Trlajić je mogao da sve to strpljivo i voljno pretrpi kao što je Hristos izdržao do Golgote gde je pobedio, mi kažemo da je Hristos pobedio smrt i đavola i svojim krsnim stradanjem on vaskrsava i daje život večni. Tako i vladika Sava svoj život, koji ga uopšte nije milovao, na jedan trpeljiv način podnosi. To je mogao da podnese samo čovek sa takvim karakternim osobinama i jakom verom koju je nosio u sebi od svog detinjstva”. Silaški je podsetio i na to da je napisao dve knjige posvećene životu i delu vladike Save Trlajića - “Na braniku vere svoga roda” i “Vladika Sava i njegovi savremenici”. On je skrenuo pažnju i na to da je vladika Sava negovao jake veze sa Bašaidom gde je veliki deo života proveo.
Moderator tribine i domaćin večeri bio je Marko Strahinja Galetin, predsednik udruženja “Put Svetosavlja”, koji je rekao da je jedna od osnovnih ideja njegovog udruženja približavanje vere ljudima, ali i podsećanje na to da svetitelji nisu isključivo ljudi koji su živeli pre mnogo vekova, već da ih ima i u novijoj istoriji, te da na neke postoje i žive uspomene i svedoci koji ih pamte. “Imamo svetitelja koji ima vaseljenski značaj, proslavlja se u čitavom pravoslavnom svetu. Kroz to, čini mi se, možemo da približimo ljudima pojam svetitelja, jer su to ljudi, možda ne baš bukvalno, ali ljudi našeg vremena. Neki se možda i dalje sećaju, od starijih meštana u Bašaidu, njega kao sveštenika i onda vidimo da su ti ljudi koje proslavljamo kao svetitelje u crkvi, u stvari, ljudi koji su potekli iz naroda, koji su imali svoje uspone i padove u životu, ali koji su se toliko čvrsto držali vere i Hrista da su nekako dostigli taj nivo da ih sa ljubavlju poštujemo i slavimo”, zaključio je Galetin.
