Intervju: Gordana Svilengaćin, autorka romana “Suđenje Jevremovo”
Gordana Svilengaćin, profesorka književnosti u novobečejskoj Srednjoj školi, nedavno je objavila svoj prvi roman nazvan “Suđenje Jevremovo”. Radnja romana smeštena je na brod koji saobraća između Bečeja i Novog Bečeja 1931. godine, a recenzent, Radovan Vlahović, nazvao ga je “banatski Titanik”. U susret predstavljanju romana u Novom Bečeju predviđenom za april, razgovarali smo sa autorkom o njenom romanu i motivima koje obrađuje.
Vaš prvi roman “Suđenje Jevremovo” nedavno je ugledao svetlo dana. Kako je došlo do toga da napišete istorijski roman i zašto baš roman smešten u 1931. godinu?
Istorija mi je oduvek bila zanimljiva, naročito ona koja se tiče mesta u kom živim. Čitajući literaturu o Novom Bečeju, u potrazi za nekim podacima koji su mi tada bili potrebni, naišla sam na zabeleške o neobičnim događajima koji su se odigrali u našem gradu upravo 1931. godine.
Koliko je teško bilo baviti se ovim periodom naše istorije, naročito, u kontekstu toga što je radnja vezana za Novi Bečej i Novobečejce?
Svakako je otežavajuća okolnost što ne možemo da skočimo nazad u 1931, osetimo duh vremena i porazgovaramo s meštanima, međutim, uz odgovarajuću literaturu, stare fotografije i malo istraživanja može se stvoriti odlična istorijska podloga na kojoj će se potom graditi fikcija.
Koliko ste prostora dali imaginaciji i imaginativnoj nadogradnji likova i događaja? Da li su svi likovi istorijski?
U romanu, u stvari, postoji samo jedan istorijski lik, i on je među sporednima. Ostali likovi su izmišljeni, ali okolnosti u kojima su se našli nisu – one su stvarne. Veliki rat i njegove posledice, previranja, migracije, ekonomska kriza, a potom i lični problemi i preispitivanja pojedinaca – sve to doprinosi atmosferi u kojoj se odvija radnja romana.
Radovan Vlahović nazvao je Vaš roman “banatskim Titanikom”. Koliko je to precizno poređenje i odakle ono dolazi?
Septembra 1931. godine velika oluja je pogodila Novi Bečej i okolinu. Tada je potonuo brod za prevoz putnika i 13 ljudi je stradalo – to je istorijski događaj na kom se temelji radnja romana “Suđenje Jevremovo“ i otud poređenje fabule sa najpoznatijim brodolomom na svetu. Inače, u istom nevremenu je pao toranj srpske pravoslavne crkve u Novom Bečeju. Iako je novi toranj brzo podignut, panorama grada više nikad nije bila ista. Korice romana prikazuju Novi Bečej, gledan sa Tise, pre 1931, kao i brod “Stari Bečej“ koji je doživeo tragičnu sudbinu.
Prošle godine ste u koautorstvu sa Anitom Bojić Perkin objavili “Rečnik međunacionalne tolerancije”. Osim toga, da li ste pisali ranije? Koje književne vrste i forme?
”Rečnik međunacionalne tolerancije“ je, hronološki, mlađi od romana „Suđenje Jevremovo“, a po tematici i načinu pisanja potpuno drugačiji. Za kratko vreme sam se oprobala u pisanju i za decu i za odrasle. I jedno i drugo je počelo kao izlet u književnost, ali preraslo je u nešto mnogo više, što bih želela da nastavim.
Koliko je zahtevno pisati roman, uopšte, i šta je to što Vas je podstaklo da se uhvatite u koštac sa ovom formom?
Pisanje romana nije zahtevno ako imate o čemu da pišete i ako volite da pišete. To je, prosto, pričanje priče, a ja sam želela da ispričam priču o jednom događaju koji mi je privukao pažnju i o kome sam znala manje nego što mi je bilo dovoljno.
Kakvi su Vam dalji planovi? Da li će “Suđenje Jevremovo” doživeti nastavak ili ćete pisati nešto sasvim nevezano za ovu priču?
”Suđenje Jevremovo“ je, mislim, završena priča, ali pisanje romana, nadam se, nije. Postoje nove teme koje me intrigiraju, istražujem, razmišljam, a kada sve to “legne“, onda će biti pretočeno u priču.
Pored književnosti kao umetnosti, Vi se njome bavite i sa aspekta predavača u srednjoj školi. Koliko su mladi ljudi sa kojima radite zainteresovani za čitanje i kakva su njihova reagovanja na to što imaju profesorku koja je objavljeni pisac?
Čitanje, moramo priznati, danas nije omiljena razonoda. Ipak, među ljudima svih godina ima strastvenih čitalaca. Profesionalni cilj mi je da učenike podstaknem da uvide vrednost pisane reči i smisao čitanja. Sigurna sam da će se među njima naći oni koji će uživati u romanu „Suđenje Jevremovo“. Ako će ih to odvesti korak bliže ljubavi prema čitanju, za mene će to biti dodatni uspeh.
Kakav savet biste dali nekoj mladoj osobi koja se tek upušta u svet pisanja? Kako pronaći svoj “glas” u književnosti, kako izgraditi svoj stil? Koji su Vaši književni uzori? Kojim piscima se uvek vraćate?
Da bi čovek bio uspešan u onome što radi, potrebni su ljubav, stalno unapređivanje i vežbanje. Kada je književnost u pitanju, verujem da nema dobrog pisca koji prvo nije bio vredni čitalac. U čitanju, kao i u svemu drugom u životu, treba istraživati i sopstvenim iskustvom stvarati sud i književni, ili bilo koji drugi, ukus.
Kada možemo očekivati novobečejsku promociju romana i gde se on može nabaviti pre toga?
Promocija u Novom Bečeju će biti u toku aprila. Roman se već sada može nabaviti u novobečejskim knjižarama, kao i kod izdavača – u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu i Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju.
