U petak, 14. decembra, u galeriji Narodne biblioteke Novi Bečej, svečano je otvorena izložba slika Agneš Đukičin, dugogodišnje direktorke ove ustanove koja se, osim bibliotekarstvom, jezicima i književnošću, bavi i slikanjem.
Pored autorke, na otvaranju se mnogobrojnoj publici obratila Timea Nađ Čajka koja je slikarski mentor Agneš Đukičin i koja već dve godine radi sa njom. Ona je skrenula pažnju na veliki put koji je autorka prešla od svojih slikarski početaka do ove izložbe, a Alena Klaćik, novosadska umetnica, podsetila je i na činjenicu da je Agneš Đukičin počela sa primenjenom umetnošću, a da je, potom, prešla i na zahtevnije vidove i tehnike umetničkog stvaralaštva. Govoreći o izloženim slikama, ona je rekla: “Jedan segment, raniji segment, se bavi ženskim portretom i polako prelazi ka apstraktnoj formi i dolazi do, gotovo, apstraktnih slika. Ja sam sklonija ovim apstraktnim slikama. Smatram da je tu bolje pokazala sebe i da je to jedan smeli korak i da će nastaviti u tom pravcu. Zaista, volela bih da je ohrabrim, mislim da ide u dobrom smeru” Ona je istakla i da su slike odraz autorkinog karaktera u šta se svi koji je poznaju mogu i uveriti.
Agneš Đukičin rekla je, ovom prilikom, da je pre više od petnaest godina počela da slika na svili, ali da je ta tehnika, posle nekog vremena, zamorila, te se zato odlučila za nešto novo. “Sasvim slučajno, na internetu sam pronašla dvoje učitelja preko kojih sam ja počela da učim neke osnovne stvari. Sve se uči, pa i crtanje se uči. I kombinacije boja i, uopšte, treba poznavati likovnu terminologiju i znati se likovno izražavati. Pre dve godine sam počela ovim ozbiljnije da se bavim i mislila sam da ja to sve znam, a mogu da kažem i da mi je apstraktno slikarstvo bilo daleko. Nisam bila neki veliki ljubitelj. Međutim, kada je to krenulo i kada sam se udubila u celu priču, ja sam videla da je apstraktno slikarstvo vrhunac slikarstva. Ne zato što ga ja radim, ja nemam nikakve pretenzije da budem perjanica novog srpskog slikarstva, ali, shvatila sam da kao način izražavanja, veoma je zahtevno i traži kompletnog čoveka” rekla je Đukičin dodavši i da je ovo nešto što leži njenom karakteru, te da se ona oprobava u različitim strukturama, novim formama i oblicima. “Poruka ove izložbe je da želim da ohrabrim sve ljude koji nemaju hrabrosti da naprave iskorak iz komforne zone, naročito ljudi u mojim godinama koji su se pokazali i dokazali u mnogim oblastima, da se usude da istupe sa nečim što podleže kritici. Kada gledate jednu sliku, ona može da vam se dopadne ili ne. Nije stvar u dopadanju ili nedopadanju, stvar je u tome da li vi reagujete na tu sliku ili ne reagujete, da li ona u vama izaziva emociju ili ćete biti sasvim ravnodušni. Moja želja je da niko ne bude ravnodušan prema mojim slikama i da niko večeras ne izađe ravnodušan” zaključila je Agneš Đukičin.
