U četvrtak, 15. novembra, u galeriji “Selo” novobečejskog Doma kulture, otvorena je izložba akvarela Aleksandra Saše Bogdanovića, vršačkog slikara, koja će posetiocima biti dostupan u narednih desetak dana.

 

Ova izložba do sada je gostovala u Vršcu i Temerinu, a sledeća stanica joj je Beč. Bogdanović koji je redovni učesnik Tiske akademije akvarela, prvi put samostalno izlaže u Novom Bečeju, a tema koja se prožima kroz svako delo je subjektivnost odnosa prema prirodi i stvarima: “Uglavnom je devedeset posto stvari kao neki fleš koji se desio čoveku, snimi nešto i to nosi sa sobom. To su stare fasade kuće, čudni pejzaži, nešto što mi znamo, ali ne mora da znači da što znamo ne postoji. To postoji negde iznad. Tako i ta slika na kojoj je zid, postavlja se pitanje šta je zid. To je pojam problema, pojam znatiželje, šta se nalazi iza zida, s jedne strane, a sa druge strane, koji problem ja nosim, šta me okružuje. To su uglavnom sve stvari koje se iz podsvesti nalaze kod mene i tako to radim. Nema drugog”

Govoreći o zahtevnosti same tehnike akvarela, slikar je istakao: “Akvarel kao slikarska tehnika zahteva izuzetno poznavanje ponašanja boja, poznavanje reakcije podloge papira i osnovnog crteža. Mali broj slikara u svetu, izuzimajući Daleki istok, danas se usuđuje da priđe akvarelu kao ravnopravnoj tehnici ostalim slikarskim medijima. Kao takva, tehnika svrstava akvarel u najteže - greške se ne praštaju, grešaka nema”.

Edit Zerebelji Tenji, stručna saradnica u Domu kulture, iskoristila je ovu priliku da pozove sve zainteresovane da posete izložbu Aleksandra Saše Bogdanovića: “Prvo i prvo, raditi akvarel na ovako ogromnim formatima je zaista veliki podvig i to može uraditi neko ko zaista vlada ovom tehnikom. Inače znamo da je akvarel najteža tehnika, ma šta ljudi mislili i nema mesta greškama, jer, ukoliko se nešto pogreši, to postaje bezvredno. Osim što su ogromni formati, Sašu Bogdanovića ko poznaje zna da on oslikava veoma poetično svoje okruženje i na slikama, imala sam priliku da dva puta budem u njegovoj kući i da vidim njegovo dvorište, prepoznajem motive iz njegovog veoma bliskog okruženja. Još jednom pozivam sve ljubitelje umetnosti, pozivam škole da dovedu svoje đake za vreme časa likovnog, da dođu jer će zaista videti nešto nesvakidašnje”.