U četvrtak, 31. oktobra, u donjem holu novobečejskog Doma kulture, duo “So Coockie” izveo je večernji koncert koji su činili klasična muzika i tango.

 

Ovaj duo, koji čine Sonja Kalajić (violina, kastanjete) i Aleksandra Kurilić (viola), svirao je dela Telemana, Hajdna, Roberta Fuksa, Anhela Vijolda, kao i kompozicije Isaka Albeniza. Ovaj repertoar naišao je na odobravanje naše publike, te su mlade umetnice nagrađane dugotrajnim aplauzom posle kog su izašle i na bis.

Govoreći o duu “So Coockie” i njegovim počecima, Aleksandra Kurilić je rekla: “Praktično je bio jedan koncert povodom velikog jubileja profesora Dejana Mihajilovića na kojem smo svi zajedno nastupili, odnosno njegovi bivši đaci, a između ostalog i Sonja koju sam tada upoznala. Nekako se odmah tu nešto desilo i organizovale smo se i počele da sviramo zajedno”

Sonja Kalajić poznata je novobečejskoj publici od ranije budući da je nastupala kao deo sastava “Sensartika”. Ona je, ovom prilikom, ukazala na razliku između ova dva muzička sastava: “Ovo je duo koji nije toliko egzibicionističkog tipa kao „Sensartika“ sa kojom sam ranije nastupala. Ovo je klasičnija forma, ali su odabir programa i način na koji mi sviramo ipak u skladu sa vremenom u kojem živimo, tako da ne mislim da će se ljudi dosađivati i videti „već viđeno“. Mislim da će i u ovakvoj vrsti klasične forme naći nešto novo, intrigantno i toplo, jer mislim da mali sastavi i kamerna muzika uopšte daju intimnost koju gubimo prilikom velikih, masovnih koncerata i, naravno, prilikom slučanja CD-a. Zato pozdravljam i vaš kulturni centar i sve ustanove koje podržavaju muziciranje u manjim sastavima, kamernim sastavima, bendovima i slično”. Ona je dodala i da je imala priliku da sviranje na kastanjetama uči na samom izvorištu ovog instrumenta, u Španiji. “Kastanjete sam učila u Barseloni kod čuvene sviračice na kastanjetama, Inme Gonzales, koja je inače i učenica najpoznatije profesorke Eme Maleras koja je zasnovala i posebnu školu u Španiji koja se nešto razlikuje od folklornog sviranja kastanjeta. Naime, reč je o tehnici u kojoj se upotrebljava osam prstiju, dakle, četiri prsta leve i četiri prsta desne ruke, a ne svega pet prstiju kao što je reč u folkloru. To je zapravo tehnika koja je namenjena kopncertnom sviranju kastanjeta, a ne sviranju kastanjeta, koje je nešto jednostavnije, za potrebe plesa. Tako da publika neće toliko uživati u mom plesu, mada ja često nekad i to upražnjavam, kako bih svemu dala i neku drugu dimenziju ili opuštajuću, relaksirajuću notu, ali je zapravo reč o jednoj tehnici koja se u stvaru na ovim prostorima uopšte ne upotrebljava, uveliko u Španiji, ali kod nas mislim da sam jedina” rekla je Kalajić.