Predstavljene dve knjige Zorana Kneževa u Domu kulture

 

U četvrtak, 13. septembra u donjem holu Doma kulture održana je promocija dve knjige Zorana Kneževa, publiciste iz Novog Sada - “Priče iz prošlosti Novog Sada” i “Novi Sad prošlost u pričama”.

Govoreći o knjigama, Knežev je istakao da je ovo predstavljanje deo turneje po Vojvodini budući da, iako knjige govore o Novom Sadu, postoji mnogo detalja, događaja i ličnosti koji se tiču cele Vojvodine. “Ima dosta priča koje mogu biti interesantne i za Novobečejce, kao što su, recimo, priča o Šiceru, odnosno o Juraju Špileru koji je jedan period bio šef policije u Novom Sadu, a posle toga je postao najveći krvnik Banata. Tu su i priče o zdravstvenim prilikama u Vojvodini u 18. veku, gde se može videti kako su se žene generalno u Vojvodini porađale i koliko je život bio težak. Dakle, knjige su napisane čisto publicistički, pisane, kako volim da kažem, za čitaoce od 7 do 77 godina. Priče su dosta kratke, šarene, dakle, to su priče jednog grada, o tamburašima, o kafanama, o tome šta su ljudi voleli da piju i jedu, zatim o prvim izborima za mis Novog Sada, najčuveniji prvi tamburaši Novog Sada itd. Jednostavno, potrudio sam se da žutu štampu od pre 150 godina prenesem današnjem stanovništvu i mogu reći da sam uspeo u tome” rekao je Knežev dodavši i da su veliku ulogu u promociji njegovih dela igrale društvene mreže: “Prvi tiraž moje prve knjige je rasprodat za pedeset dana. Mojih knjiga nema u knjižarama, posao su odradile isključivo društvene mreže. Ovom prilikom upućujem apel svima da društvene mreže koriste zaista za pametne stvari. Znači, društvene mreže nisu samo da se slika šta se jelo ili gde se bilo na plaži, već se mogu iskoristiti i za neki ozbiljniji posao”  

Jedan od govornika na promociji knjiga bio je i mr Siniša Jokić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, koji je o autoru rekao: “On se ne profiliše da se bavi samo političkom istorijom Novog Sada, da se bavi samo privrednom istorijom Novog Sada uz zanimljive anegdote. On jagmi, uzima sve što je iz istorije Novog Sada, da li su to kafane, ličnosti, politički događaji, ljubavi, prostitucija ili prvi tramvaji u Novom Sadu, plasira na tekst i prenosi, kako vizuleno, tako i usmeno, kroz nastupe, govore i postavke. Time se etablirao kao pravi hroničar Novog Sada, što je vrlo simpatičan i dobar način, bez pretenzija da to bude nauka, vrlo je jasno stavljeno da je on hroničar. To je pisano u naučno-popularnom stilu i to je jedan veliki okidač da svako ko ne zna puno o Novom Sadu, ne zna ništa, mnogo toga nauči. Sa druge strane, neko ko bi voleo da se specijalizuje za neki detalj iz istorije Novog Sada, tu će pronaći inicijalnu kapislu, odnosno „testo“, naći će “kvasac”, da nastavi dallje stopama Zorana Kneževa koji će svakom nesebično reći da li da ide u Maticu srpsku ili u neki arhiv gde će pronaći ono što ga zanima”

Pored Kneževa i Jokića, o knjigama je govorio i profesor Aleksandar Kasaš, a za kvalitetan muzički program postarali su se Miša Blizanac i hor “Prosvetitelji” iz Novog Sada.