Predstavljena knjiga “Stojan Mesaroš - pola veka u kulturi”
Muzej “Žitni magacin” u Novom Miloševu, u petak, 27. jula, bio je domaćin predstavljanju knjige “Stojan Mesaroš - pola veka u kulturi”. Ova publikacija predstavlja retrospektivu i krunu petodecenijskog kulturnog pregalaštva ovog znamenitog Miloševčana. Pored dva pozorišna teksta koja je Mesaroš napisao, među koricama ove knjige nalazi se i veći broj fotografija, ali, i novinskih članaka koji oslikavaju ne samo život i rad Stojana Mesaroša, već i predstavljaju svojevrsan omaž minulim vremenima i događanjima u sferi kulture na prostorima Novog Miloševa i Novog Bečeja. Knjigu su predstavili sam autor, Stojan Mesaroš i Radovan Vlahović, urednik knjige i direktor Banatskog kulturnog centra koji je i izdavač, a, moderator večeri bila je Senka Vlahović.
Govoreći o knjizi, Vlahović je istakao da veza između njega i Stojana Mesaroša postoji svih ovih pedeset godina, od vremena kada je, kao mlad, dolazio na probe i nastupe Mesaroševe, pa, sve do današnjih dana kada se obeležava ovaj značajni jubilej. On je istakao i da je Stojan Mesaroš odigrao jednu od ključnih uloga u nastanku Banatskog kulturnog centra. “Stojan je jednim delom zaslužan za osnivanje Kulturnog dvorišta 1986. godine koje je preteča Banatskog kulturnog centra u današnjem obliku. Ondašnji zakoni nisu dozvoljavali primenu privatne inicijative u kulturi, ja sam pod kapom Doma kulture gde je Stojan bio direktor osnovao svoje Kulturno dvorište u porodičnoj kući u Novom Miloševu, dakle, krenuo sam sa produkcijom i aktivnostima” rekao je Radovan Vlahović dodavši i da je, kroz sve ove godine, Stojan Mesaroš iskazao svoju iskrenu i čistu amatersku prirodu. “Šta to znači? Ne u onom pogrdnom smislu “amater”, već, to znači da je amater čovek koji sve stvara iz ljubavi. I on je iz ljubavi svirao, iz ljubavi se bavio dramom, iz ljubavi je bio aktivista i bio spreman uvek da prihvati taj društveno korisni rad i bio je taj neki dobri duh ovog sela, Novog Miloševa” zaključio je Vlahović koji je iskoristio priliku i da podseti na to da Novo Miloševo nije puki reprizer i konzument kulture, već, da ima i jaku stvaralačku scenu čiji je jedan od nosećih stubova u proteklih pedeset godina bio Stojan Mesaroš.
Stojan Mesaroš rekao je, na kraju večeri, da je teško osvrnuti se na toliko godina bez emocija. “Sa emocijama se sećam svog početka, kasnijeg rada i, na kraju, svih ovih aktivnosti koje sam imao za tih proteklih pedeset godina. Naravno da je bilo i uspona i padova, više uspeha, a, na kraju, aplauzi su tu koji me teraju dalje da radim i da stičem novu energiju. Počeo sam kao jedan mali tamburaš, da bih, kasnije, bio i rukovodilac i organizator i osamnaest godina direktor Doma kulture u Novom Miloševu. Bio sam u prilici da kreiram, u neku ruku, kulturnu politiku Novog Miloševa počev od uređivanja bioskopa, rada amatera, kasnije, rada nekih profesionalnih institucija i, mislim, dosta smo izgubili kada je Dom izgoreo 1994. godine. I dan danas se nerado sećam tih dana jer smo izgubili jedan prijatan kutak gde se mnogo više moglo raditi na polju kulture” rekao je Mesaroš. Kako kaže, sa Miloševčanima je prolazio i kroz dobro i kroz loše, svirao je na svadbama i na sahranama, ali, nikada nije bio ravnodušan. “Ja sam strašno emotivan. Mnogo se svira na svadbama i desi se, kada Mađari, recimo, novu mladu ispraćaju, postoji jedan običaj da se pravi ispraćaj uz odgovarajući tekst, ja, koji tu nisam niko i ništa, stojim u ćošku i držim bas gitaru i plačem. Ne znam ni ko je mlada, ni ko je đuvegija, ali, to su emocije koje se javljaju” kazao je Stojan Mesaroš dodavši i da ovo nije kraj njegovog kulturnog rada, te, da će raditi dokle god ga “glava služi”.
Na kraju, autor je delio potpisane primerke svoje knjige, a, Radovan Vlahović mu je uručio i sliku novomiloševačke slikarke Vere Nedin kao svojevrsan poklon povodom ovog zavidnog jubileja.
