U četvrtak, 8. februara, u galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju održana je promocija novog romana Radovana Vlahovića, “1937.”.
Najnovije Vlahovićevo literarno čedo nastavak je romana “Bapa” koji govori o Branku Popovu Bapi i njegovoj porodici u prvoj polovini dvadesetog veka u Banatu. Upravo na ovaj literarni kontinuitet je ukazala i Marija Tanackov, književna kritičarka, koja je govorila o romanu na književnoj večeri. “Ova druga knjiga, za razliku od prve koja je bila uvodna, pisana je na interesantniji način i pružila je više mogućnosti piscu da se razmakne, kako stilski, tako i tematski, tako da imamo jednu razuđeniju sliku samog Banata i više junaka koji se pojavljuju. To sada više nije samo porodica Popov, već i porodica Bašin, a mnogo se više se baca težište na Bapinu decu i na ženske likove, naročito. Sad odjednom Bapa koji je epska ikona u prvoj knjizi ima iskušenja i više nije taj čovek koji je bio u prvoj knjizi, što naravno i pokazuje smisao života da se ljudi menjaju i sa godinama i sa okolnostima u kojima se nalaze“ rekla je Tanackov, dodavši i da je u drugom delu sage u Branku Popovu posebno interesantna uloga žena, odnosno, ženskih likova, ali i njegove dece i isotirjskih ličnosti koje se javljaju tokom radnje: “Interesantni su i ženski likovi, Zorke, njegove supruge koja se sada pojavljuje kao jedna vrsta majke ikone, večne majke, koja je majka sedmoro dece, koja razume svog supruga, koja mu je potpora. Zatim, tu su i likovi njegove dece, ali to je već vreme i kraja Jugoslavije, treba reći, jer posle toga već počinju borbe za vlast i u toj ’34. godini mi na ovom terenu 50-ak kilometara okolo imamo ideje i Crvene Rusije, ali i Bele Rusije, čiji predstavnici ovde žive, upoznajemo se sa njima, upoznajemo se sa umetnicima kao što su Jovan Popović i Miloš Crnjanski. To su sve ljudi koji su inače su prošli ili su živeli u Kikindi, dakle, to su istiniti junaci, kojima je, naravno, urađena umetnička nadogradnja”. Čitaocima će biti posebno interesantna i činjenica da je jezik romana autentični jezik podneblja u kome živimo koji, iako, često suprotan jezičkim normama, ipak, najbolje oslikava ljude i prilike našeg kraja.
Sam autor iskazao je veliko zadovoljstvo što je bio u prilici da prikaže svoje delo pred novobečejskom publikom. “Meni je posebno drago da sam večera u Novom Bečeju, jer to je moj rodni grad, moja rodna varoš. Ja sam ovde u porodilištu rođen 1958. godine, tako da me Novi Bečej prati kroz čitav život, a evo i mene sa „1934.“ ovde u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju i to mi je posebno drago i čini mi veliku sreću i radost” rekao je Vlahović, dodavši još i: “Tematika je veoma filmična, čak neki moji prijatelji, inače ljudi koji su živeli u ovoj sredini, kažu da bi bilo sjajno da se snimi film po tim romanima, jer jednostavno do sada nisu snimani filmovi sa takvim temama ili sve ono što je snimano u Banatu, snimili su Beograđani koji su pokušavali da imitiraju i da improvizuju život u Banatu sa viđenja beogradske grupe mladih i posrnulih ljudi”.
Književnom večeri zadovoljna je i Agneš Đukičin, direktor Narodne biblioteke: “Obećali smo da ćemo 2018. godinu početi po banatski, po naški, a najpovoljnija osoba koja je napisala zaista sjajnu knjigu jeste naš dragi Radovan Vlahović, stari prijatelj naše kuće sa kim smo prošle godine izdali i pet knjiga u okviru „Gradova u fokusu“. Nastavljamo tu tradiciju, jer Novi Bečej uvek treba da bude grad u fokusu”.
