Analizu knjige napisala Ljiljana Jovanov, profesorka književnosti iz Novog Bečeja.
Pozorišne predstave, naročito one za decu, imaju veoma bitnu ulogu u razvijanju svesti, mašte i kreativnosti. Drame pisane za pozorište služe da zabave decu, da oplemene njihov duh, a samim tim, svojom poukom, kod dece stvaraju i izvesnu dozu kulturnog vaspitanja i obrazovanja. Takvi dramski tekstovi javljaju se u knjizi Priče iz bajkolevke čiji su autori Monika Jovanov i Edit Zerebelji Tenji.
Priče iz bajkolevke sastoji se od pet dramskih tekstova u kojima se prepliće čitav niz motiva koji utiču na dečiju svest, ali pružaju i uživanje i zabavu. Pesme, šarene slike i pojedinačni problemi, koji su u svakoj od ovih drama različiti, čine jedan bajkoviti svet u kome se radnja razvija na taj način što je i sam čitalac (ili gledalac) upleten u nju i zajedno sa glavnim junacima pokušava da pronađe rešenje. Kada dođu do rešenja, drama ima srećan kraj, a deci sledi nagrada. Nagrada je duhovnog tipa, deca se osećaju bolje, jer su svesni da su nekome pomogli, te se na taj način kod njih razvija moralna svest koju će primenjivati u stvarnom životu kada naiđu na neki otpor ili problem.
Dramski tekstovi Monike Jovanov nose naslove Negde tu... i Ribica i more. Oba teksta pisana su za lutkarsko pozorište i govore o problemima koje čovek ima kada je u pitanju priroda i njeno zagađivanje.
U tekstu Negde tu... prikazuje se šuma koja je prekrivena smećem i drveće koje polako vene i umire. Pojavljuje se zeka Ozdravko koji želi da reši ovu situaciju, te traži pomoć od svog druga zeke Znajka. U drami se pojavljuje devojčica Mila koja ne veruje da ovakva priroda, koju posmatra, može opet da oživi, jer je sve oko nje mutno i sivo. Jelkice koje se pojavljuju kao jedni od junaka, boluju i odbijaju lečenje Znajka koji ima veliku želju da im pomogne. Sve upućuje na to da priroda polako umire. Međutim, pojavljuju se vilenjaci koji pevuše pesmu vilenjaka i svojom jakom voljom žele da okrepe prirodu. Dok to rade, javlja se Zla vila koja svojom zlom pesmom želi sve da uništi. Dolazi do borbe dobra i zla, gde dobro pobeđuje, gde se Zla vila pretvara u Dobru vilu i svojim kajanjem isceljuje prirodu. Na kraju, svi igraju uz muziku, u jednom radosnom svetu sa zdravom prirodom oko sebe.
Ribica i more je tekst koji u pozadini takođe ima opise prirode, ovoga puta opise mora i morskog sveta. Prikazuje
Biografije Monike Jovanov i Edit Zerebelji Tenji Monika Jovanov rođena je 1973. godine u Novom Bečeju. Završila je lutkarsku školu. Objavljivala je kratke priče, bavila se izradom pozorišnih kostima, učestvovala u nizu lutkarskih projekata. Aktivan je član pozorišne grupe Radionica snova. Bavi se izradom upotrebnih predmeta sa motivom sove. Zaposlena u biblioteci kao knjižničar, vodi dečije odeljenje. Edit Zerebelji Tenji rođena je 1973. godine u Novom Bečeju. Srednju grafičku školu završila je u Bečeju, diplomu diplomiranog glumca stekla je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U Domu kulture u Novom Bečeju aktivno učestvuje u organizaciji manifestacija i programa i koordinira radom likovne kolonije Tiska Akadmija Akvarela. U slobodno vreme bavi se slikanjem. Bavi se režijom predstava i radi sa decom, a po potrebi piše i dramske tekstove. |
sam život i probleme koji se pojavljuju u moru. Glavni junak je Crna Ribica koja ostaje bez porodice u jednom napadu morskog psa. Tada odlučuje da sama prepliva more od početka do kraja. U svojoj avanturi sreće razne morske životinje i biljke. Nailazi i na otpad, razne konzerve koje su ljudi bacili u more i na taj način ga zagadili. Tu se stvara slika o očuvanju prirode i ekološke svesti. Crna Ribica na kraju sreće slične crvene ribice sa kojima je živela, i tako u jatu sa njima nastavlja svoj život.
Sa druge strane, dramski tekstovi Edit Zerebelji Tenji imaju potpuno drugačiju konotaciju. Naslovi Novogodišnja zavrzlama, I deda Mraz voli pozorište i Kad si gladan nisi sav svoj govore o novogodišnjoj magiji, onome što deca najviše vole. Glani junak je Deda Mraz koju žuri da podeli poklone deci, ali uvek nailazi na neke prepreke. Kako bi olakašali Deda Mrazu, ostali likovi mu pomažu da te prepreke prevaziđe.
Novogodišnja zavrzlama je zaista zanimljiva jer se javljaju likovi iz raznih bajki koji pokušavaju da poprave Sat Magičnog Vremena Bajki koji je Zvončica slučajno razbila, a bez kojeg Deda Mraz ne može da stigne do njih. Pored Zvončice, javljaju se još i Grdanica, Snežana, Pepeljuga, Zlatokosa, Uspavana Lepotica, Dobra Vila, Vuk, Kapetan Kuka, Princ del Drekalo, Vilenjak i devojčica Teodora u čijoj se sobi svi okupljaju i pokušavaju da poprave sat. Zajedničkim snagama uspevaju u tome i Deda Mraz stiže sa poklonima. Interesantnost ove drame leži u tome što se magija bajki prepliće sa stvarnim životom interneta i komjutera. Sve zajedno čini jednu celinu koja deci drži pažnju i zabavlja ih.
I Deda Mraz voli pozorište je tekst o dečici koja željno iščekuju Deda Mraza. Sa prvom pahuljom snega izlaze da ga dočekaju. Međutim, jedni od likova, Branko i Saška, kažnjeni su odlaskom u pozorište jer su se posvađali. Moraju da gledaju Romea i Juliju, te zbog toga nisu oduševljeni. Misle da oni jedini neće biti prisutni kada stigne Deda Mraz jer će biti u pozorištu. Posle predstave se vraćaju i govore ostalima da su ipak pogrešili i da su oduševljeni predstavom. Ono što ih još više čini srećnim je što su u pozorištu sreli Deda Mraza koji je bio ponosan jer su tokom predstave bili dobri i poslušni. Ubrzo, Deda Mraz stiže i kod ostalih i izvinjava se što kasni jer je morao da ide u pozorište koje neizmerno voli. Kod dece se ovim putem javlja svest o kulturi koju bi trebali da neguju. Tada sledi podela paketića.
Kad si gladan nisi sav svoj je dramski tekst u kojem se javljaju likovi tri praseta u obličju tri devojčice Teodore, Kate i Milice. One čekaju Deda Mraza, ali istovremeno kukaju kako su gladne. Jedu im se kolačići preliveni čokoladom, te odlučuju da kidnapuju Crvenkapu koja svojoj baki svakoga dana nosi kolače. Međutim, u velikoj želji za kolačićima, tri praseta greškom kidnapuju Deda Mraza umesto Crvenkape. Kako su baka i Crvenkapa isto čekale Deda Mraza, a on se nije pojavljivao, pozvale su Vuka da im pomogne i da ga pronađe. Kada su, na kraju i devojčice shvatile koga su kidnapovale, bivaju osramoćene, i za kaznu moraju da počiste celu šumu, ali i da pomognu Deda Mrazu sa podelom paketića.
Ovih pet dramskih tekstova zanimljivi su i unikatni, jer se mašta oslanja na stvarnost. Svi dečiji problemi današnjice u pozadini imaju bajkovitu sliku kroz koju lakše dolaze do rešenja svakog problema. Kroz igru, šalu i maštu prelaze prepreke i zajedno stižu do cilja. Zanimljivo je što se u ovim tekstovima javljaju junaci iz više različitih bajki koji kod dece stvaraju kreativnost i čine njihovo čitanje još zabavnijim. Smeh, uživanje i učenje su tri osnovna motiva ove knjige. Oni se međusobno prožimaju i čine jedinstvo koje kod dece stvaraju jednu savršenu sliku.
