Hotel “Tiski cvet” širi kapacitete
Hotel “Tiski cvet” u Novom Bečeju sastavni je deo života gotovo svih Novobečejaca, ali je i jedan od najprepoznatljivijih nosilaca turističke ponude Novog Bečeja još od svog osnivanja 1985. godine. Novo, moderno lice dobio je 2010. godine kada je renoviran i osavremenjen, ali, unapređenje ponude se nije tu završilo. Pored Novog Spa i Relax centra koji se nalaze u sastavu hotela, pre nekoliko dana počeli su radovi na izgradnji više bazena koji će činiti jednu celinu sa hotelom i značajno unaprediti kvalitet i raznolikost usluga koje hotel nudi.
Kako kaže, Dragoljub Doroškov, direktor hotela “Tiski cvet”, u pitanju je ideja koja se rodila pre više godina, ali je tek sada došlo do realizacije.
- Pričamo o tim bazenima već duži vremenski period, možda, četiri, pet godina kad se javila ideja da izbušimo bunar termalne vode i da koristimo tu termalnu vodu za razvoj turizma, ali, i u energetske svrhe. Pošto će postojati i višak te energije, ima tu dosta dopunskih elemenata koji mogu da se urade”, rekao je Doroškov dodavši da je za izdavanje građevinske dozvole bilo dovoljno mesec dana, ali da je za pribavljanje svih potrebnih saglasnosti i dokumenata trebalo mnogo više vremena zbog čega se tek sad krenulo sa izgradnjom.
On naglašava da je dobijena građevinska dozvola za izgradnju bazena ali i za energanu što, kako kaže, jedno bez drugog ne može jer je ideja da bazeni koriste termalnu vodu.
- Biće jedan bazen “sedam sa sedamnaest” metara i dva manja sa masažerima. U sva tri bazena će biti različite temperature vode. U jednom će biti 36 stepeni, u drugom 34 i u trećem od 32 do 34 stepena. Sve će biti zastakljeno i otvaraće se leti. Pored toga, biće i jedan otvoreni bazen dimenzija “deset sa dvadeset metara”. To će biti kompleks koji će upotpuniti turističku ponudu Novog Bečeja” objašnjava Doroškov ističući i činjenicu da se okolnosti menjaju svakodnoveno, te da je 2010. godine Novi Bečej imao 16 hiljada stanovnika, a sada ih ima znatno manje, što utiče i na turističke kapacitete cele opštine, ali je uticalo i na to da se uprava hotela opredeli za privlačenje turista i gostiju sa strane. Prema njegovim rečima, cilj u narednih desetak dana je da se postave temelji i da se započne sa izgradnjom, ali će obimniji radovi startovati tek od septembra, a prvi bazeni bi mogli biti “otvoreni” već negde maja naredne godine.
Na opredeljivanje za izgradnju ovakvih bazena uticalo je i pozitivno iskustvo ugostitelja u Mađarskoj, koja je geografski veoma slična
Vojvodini i koja, takođe, ima mnogo termalnih voda. Dodatnu komponentu u lepezi ponude hotela “Tiski cvet” činiće i širenje spektra sadržaja iz oblasti zdravstvenog turizma.
- Mi imamo već jednu kiseoničku kapsulu. Biće još dve. Gradimo zdravstveno-rehabilitacioni turizam koji je veoma popularan u svetu. Dakle, biće tri kapsule, možda i stomatološka ordinacija i sve upakovano na jednom mestu. Tako da, ko dođe na četiri ili pet dana, moći će da koristi uslugu masaže i da koristi termalnu vodu. Imamo sreću što su analize pokazale da je voda izuzetnog kvaliteta, sa mnogim blagotvornim svojstvima” kaže direktor Doroškov.
Zemnim gasom i vodom moglo bi se grejati 32.000 kvadrata
Pored termalnih voda, kopanjem su otkrivene i zalihe zemnog gasa što on vidi kao još jedan benefit.
- Imamo obnovljivi izvor energije. Ako bi se sve iskoristilo, prema trenutnim procenama koje nisu konačne, možemo grejati 32.000 kvadrata vodom i zemnim gasom. Da stepen iskorištenosti bude 5, iako bi mogao biti i viši, ali da je samo 5, to su već ogromne uštede.
U ovakvom razvoju turizma, on vidi priliku da se mladi zadrže u Novom Bečeju i da se uspori i zaustavi odumiranje. Kao veliki potencijal u razvoju turzima u Novom Bečeju, Doroškov vidi činjenicu da je Novi Bečej jedno od retkih mesta koje ima reku tik u centru grada sa mnogo mogućnosti za širenje. Jedna od mogućnosti koja bi mogla mnogo doprineti razvoju Novog Bečeja, u njegovom viđenju, je i potencijalna izgradnja akva parka kroz javno-privatno partnerstvo sa lokalnom samoupravom. Kako kaže, akva park ne bi bio tako velika investicija, ali, pružio bi prostora za zapošljavanje većeg broja ljudi različitih struka, a uz to, obezbedio bi i konstantan priliv turista čime bi se se otvorile veće mogućnosti i za formiranje drugih sadržaja poput izleta, obilazaka znamenitosti i slično.
- Trend odlaženja postoji i u okolnim državama poput Hrvatske, Rumunije gde je standard i viši nego kod nas. To je nešto što ne možemo zaustaviti, ali, možemo ublažiti. Od Novog Bečeja možemo da napravimo oazu gde će ljudi dolaziti, a mladi ostajati - zaključio je Doroškov na kraju.
