Paljenjem badnjaka završava se Badnji dan, koji najavljuje jedan od najradosnijih praznika Božić. Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, dan kada se dovršavaju svi poslovi oko pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik Božić.
U porti hrama Svetog Nikolaja u Novom Bečeju 6. januara, u prisustvu brojnih pravoslavnih hrisćana, obavljena je ceremonija paljenja badnjaka. Badnjak je u portu crkve unet karucama oko 14:00 h, a pre paljenja badnjaka otac Milivoj Sekulić u hramu Svetog Nikolaja služio je večernju liturgiju čime je svečano najavljen dolazak Božića:“Danas pre podne je bila liturgija gde se narod pričestio, odnosno oni koji su bili spremni za sveto pričešće. Sad će biti večernje služenje sa paljenjem badnjaka, već uobičajena naša tradicija da posle podne, posle večernje službe, palimo badnjak. Onda delimo male badnjake, koje narod nosi svojim kućama i drži ih do iduće godine, do narednog Badnjeg dana, kad ih donose, polažu na gomilu, pale, a dobijaju nove. Danas se završava post koji traje 40 dana. U toku posta narod se pričešćivao, spremao se za ovaj radostan dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, kada se Hristos rodio u pećini gde su mu jasle bile krevet, a pokrivač slama. Otuda i ovo drvo i paljenje badnjaka prasnika je polaganje onog drveta da zagreje Hrista. Oni nisu bili u kući, već u štali, gde nije bilo vatre da greje, pa su ložena drva i na taj način se grejao“.
I ove godine prisutnim vernicima deljeni su osvešteni badnjaci, a u porti crkve služeno je kuvano vino i rakija. Paljenjem badnjaka završava se Badnji dan, koji najavljuje jedan od najradosnijih praznika Božić. Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, dan kada se dovršavaju svi poslovi oko pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik Božić
Kad padne mrak, deca kreću po komšiluku da čestitaju Badnje veče Božićnim pesmicama - korinđanjem. Običaj korinđanja se zadržao još samo u nekim delovima Vojvodine. Domaćini koji dočekuju korindjaše, decu nagradjuju: orasima, voćem, bombonama i kolačima.
Tačno u ponoć u hramu Svetog Nikolaja održano je jutrenje, Božićna liturgija na kojoj su vernici pripalili sveće za blagodet svojih bližnjih. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Prvog dana Božića ne odlazi se nigde iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak je prvi mrsni obed posle dugog posta i uvek je bogat i raznovrstan, ali obeležavaju ga dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. U česnicu se stavlja novčić, a onaj ko ga u svom parčetu pronađe, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji Crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.
Nevena Subotić