Svi oni koje ne možemo izlečiti, da se postaramo da imaju dobar kvalitet života, da se njihov bol i patnja otklone i da budemo sigurni da imaju pravo na dostojanstvo do svoje smrti, da brinemo o njima i njihovim porodicama tokom tog procesa.
U Domu kulture u Novom Bečeju, u ponedeljak 14. oktobra, održan je svečani skup povodom osnivanja Radne grupe za palijativno zbrinjavanje Saveta za zdravlje Novog Bečeja.
Predsednik opštine Novi Bečej, Saša Šućurović, rekao je da je lokalna samouprava svesna velikih problema koje donosi organizaciono nedovoljno uređena oblast zbrinjavanja terminalno obolelih bolesnika. Iz tog razloga je formiran Savet za zdravlje Novog Bečeja, a u okviru njega Radna grupa za koordinaciju palijativnog zbrinjavanja u našoj opštini. Šućurović je izrazio i lično zadovoljstvo što je, u saradnji sa projektom Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Evropske unije “ Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji”, prvo telo za koordinaciju palijativnog zbrinjavanja u Srbiji oformljeno baš u Novom Bečeju. Jedna od onih kojih su se obratili skupu bila je i prim. dr Nataša Milićević, nacionalni koordinator projekta „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“, izrazivši zadovoljstvo što je Novi Bečej prepoznao potrebu za formiranjem jednog ovakvog tela, kako bi pacijent dobio ono što mu treba: „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“: „Mi smo rekli i na današnjim predavanjima da palijativno zbrinjavanje podrazumeva pored medicinskog aspekta mnogo toga iz oblasti socijalnog zbrinjavanja, zatim psihološku podršku, duhovnu podršku, jer bez svega toga nema kvalitetnog palijativnog zbrinjavanja. Mislim da smo tek počeli i da će trebati još dosta vremena, nije to išlo ni u Evropi sasvim glatko, Velika Britanija koja je počela s tim pre 60 godina, je sigurno najbolja u svemu tome, ali eto ni kod njih još nije stiglo to palijativno zbrinjavanje do svakog pacijenta kome je potrebno.“
Jedna od glavnih gošći ovog skupa bila je Džulija Dauning, vođa projekta „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u svetu“ i pomoćnik razvoja palijativnog zbrinjavanja u Srbiji u okviru projekta Evropske unije. Džulija Dauning, inače profesorka palijativne nege, pobliže je objasnila šta je to palijativno zbrinjavanje, koji su planovi za njegov razvoj u Srbiji, kao i koji su to glavni problemi koji postoje u Srbiji, vezani za palijativno zbrinjavanje: „Palijativna nega je omogućavanje nege životno ugroženim ljudima i onima koje bolest životno ograničava. Znači, za sve one koje ne možemo izlečiti, da se postaramo da imaju dobar kvalitet života, da se njihov bol i patnja otklone i da budemo sigurni da imaju pravo na dostojanstvo do svoje smrti, da brinemo o njima i njihovim porodicama tokom tog procesa. Ovde smo danas jer postoji jedinica za palijativno zbrinjavanje u Zrenjaninu i u okviru Srednje-banatskog okruga pokušavamo da oformimo radnu grupu koordinacije palijativnog zbrinjavanja, kako bi oni kojima je potrebna palijativna nega mogli da joj pristupe i u bolnici i kod kuće, da budemo sigurni da postoji dobra koordinacija i povezanost.“
dr Dušan Kostić, šef jedinice za palijativno zbrinjavanje Opšte bolnice Zrenjanin istakao je da rade po svim postulatima koje je donelo Ministarstvo u saradnji sa Evropskom unijom.
Kostić je izrazio zadovoljstvo što su i menadžment bolnice i Dom zdravlja Novi Bečej shvatili potrebu za ovakvim vidom zbrinjavanja i što je lokalna samouprava pružila svoju podršku. Anđelka Korovljev, direktorka Doma zdravlja Novi Bečej, rekla je da je ovo prvi put da se ovakva problematika rešava na jedan profesionalan način, u smislu uključivanja administracije. Ona je rekla da će se prvo definisati potrebe, jer do sada društvena zajednica nije pridavala dovoljno značaja ovoj problematici i istakla da ovo ne može biti samo problem primarne zdravstvene zaštite, već je šire prirode i da mu se tako mora pristupati: „Postoje već edukovani volonteri, a prvo što je suštinski je podizanje svesti o problemu. Mnogi pitaju šta ćemo mi dobiti ovim što učestvujemo u ovom projektu. Prvo što ćemo dobiti je podizanje nivoa svesti, što mislim da je i najznačajnije, pa tek onda možemo definisati konkretne korake u smislu sprovođenja akivnosti kada je svest podignuta. Mi smo prva lokalna samouprava koja je formirala radno telo za koordinaciju palijativnog zbrinjavanja i prva koja je u Srbiji formirala lokalni Savet za zdravlje. S obzirom da postoje različiti saveti, odnosno skupštinska radna tela koja se bave problematikom iz drugih delatnosti, vrlo je korisno da i zdravstvo formira svoju radnu grupu koja će se baviti problemima u sredini u kojoj živimo.“
izvor: novibecej.rs