Fenomen poznat roditeljima širom sveta, dete u tinejdžerskom uzrastu sa kojim ne može da se "izađe na kraj" dobio je naučno objašnjenje. Mozak u razvoju na taj način se bori sa strahovima, kažu naučnici.
Nova naučna studija pokazala je da je teško "isključiti" strahove koji muče tinejdžere, što objašnjava zašto se u tim godinama kod mladih često razvijaju aksiozni strahovi, pa i depresija.
U tom uzrastu mozak se intenzivno razvija, a tinejdžerima je zbog toga teško da se nose sa onim što doživljavaju kao pretnju, pa reakcija na situaciju u kojoj se osećaju ugroženo ostaje aktivna i nakon što "opasnost" više ne preti, pokazala je studija sprovedena na Kornel medicinskom koledžu.
Naučnici su zaključili da je kod tinejdžera sposobnost da suzbiju emocionalnu reakciju na nešto što doživaljavaju kao "pretnju" smanjena, što objašnjava zašto su mladi u tim godinama često uznemireni i nervozni.
Tokom eksperimenta, grupa volontera, dece, adolescenata i odraslih, imali su slušalice i uređaje kojima se meri znojenje, a zatim su im na monitorima emitovani nizovi žutih i plavih kvadrata, od kojih su neki bili upareni sa krajnje neprijatnim zvukom. Recimo, u 50 odsto slučajeva, plavi kvadrat dolazio je u paru sa nesnosnom bukom.
Ako bi se ispitanici uplašili, registrovano je pojačano znojenje. Istoj grupi ispitanika dan kasnije ponovo su prikazivani nizovi kvadrata, ali ovaj put bez pratećeg zvučnog efekta.
Ispostavilo se da tinejdžeri i tokom ponovljenog eksperimenta reaguju sa strahom, bez obzira na to što zvuka nema. Za razliku od njih, mlađa deca i odrasle osobe sutradan su reagovali uobičajeno, u skladu sa činjenicom da su im slike prikazivane u tišini.
Psiholozi se nadaju da će ova saznanja doprineti boljem razumevanju strahova u tinejdžerskom uzrastu, što bi moglo da pomogne mladima koji u tim godinama pate od ozbiljnijih anksioznih poremećaja, prenosi "Dejli mejl".
(MONDO)
