Zemljoradnici oduvek gledaju u nebo, a kad ono zakaže u državnu kasu. Država ne može da preduzme nijednu meru da anulira sušu, što je razlika između suše i ostalih elementarnih nepogoda i vanredne situacije, poručuju iz Sektora za vanredne situacije.
Vojvođanska vlada i ratari traže od Vlade Srbije da sušu proglasi elementarnom nepogodom, iako je vreme, kada je država takvom odlukom na sebe preuzimala naknadu šteta odavno prošlo. Zakon koji je to omogućavao bio je na snazi 70-ih godina prošlog veka, a poslednji pokušaj da se proglasi elementarna nepogoda, bio je krajem osamdesetih.
Zemljoradnici oduvek gledaju u nebo, a kad ono zakaže, u državnu kasu. Nekad su postojali kriterijumi za dodelu takve pomoći, što je podrazumevalo i donošenje zakona po hitnom postupku.
"Kritrijum je bio ako se umanji BDP lokalne samouprave, pokrajine, republike odnosno države za 10 odsto od planiranog. Međutim zbog sve komplikovanijih odnosa u federalnoj državi taj zakon nije nikada donet", kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Od kraja osamdesetih, ti problemi ostaju van zakonske regulative, rešavaju se zavisno od mogućnosti države. Tek od 2010, imamo Zakon i Sektor za vanredne situacije. Međutim, suša ne ulazi u razloge za proglašenje takve situačije.
"Praktično, država će pokušati sve da tu štetu umanji, ali ne može nijednu meru da preduzme da anulira sušu i da stvori situaciju kao da ona nije ni nastupila i tu je ta razlika između suše i ostalih elementarnih nepogoda i vanredne situacije", objašnjava načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.
Stručnjači smatraju da treba razmišljati o drugim rešenjima, jer i da elementarna nepogoda zakonski može da se proglasi, država koja se bori sa velikim deficitom ne može mnogo da ponudi.
Profesorka Ekonomskog fakulateta Jelena Kočović kaže da država nema ni od čega da isplati štete seljacima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima.
"Država mora ozbiljno da poradi na jednom projektu da nam se više ne dešavaju ovakve situacije, mislim da bi najbolje neko rešenje bilo da se formira konzorcijum osiguravajućih kompanija, da zajedno sa državom nađu neki model osiguranja poljoprivrednih kultura", osnjeuje Kočovićeva.
Država za sada poljoprivrednicima subvencioniše, uplatu osiguranja.
"Finansijsko učešće države može se preseliti na drugu stranu kroz određene fondove koji bi se formirali sa tom svrhom i tom namenom, može da participira i u naknadi šteta", kaže Zoran Blagojević iz Viner šetediše osiguranja.
Sličan model najrazvijeniji je u Španiji. Suočeni s plitkom državnom kasom, i čelnici hrvatske vlade, sa slavonskih polja, najavljuju osnivanje zajedničkog fonda države i osiguravajućih kuća. Iz njega će isplaćivali štete od katastofalnih nepogoda, kakva je ovogodišnja suša.
izvor: RTS
