To što je pre 30 godina bila senzacija i izazivalo žustre diskusije danas je rutina. Samo u Nemačkoj se svake godine u proseku vantelesno oplodi 70.000 ženskih ćelija. Spas za parove koji drugačije ne mogu dobiti decu.
Ime: Oliver
Težina: 4.150 grama
Rođen: 16. aprila 1982.
Reč je prvoj bebi iz epruvete u Nemačkoj. Dečak je došao na svet pre 30 godina, carskim rezom, u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu. Bio je to senzacionalan događaj koji je izazvao žestoke reakcije u stanovništvu i među stručnjacima, i rasplamsao diskusiju između zagovornika i protivnika vantelesne oplodnje.
Za jedne je to bila revolucionarna metoda, za njih su deca začeta na taj način bila dobrodošla, dok su drugi smatrali da je skandalozno stvarati ljudski život u epruveti. I u stručnim krugovima je profesor Zigfrid Trotno, "otac" prve bebe iz epruvete, svojim istraživanjem i rezultatima nailazio na snažan otpor.
Danas je oplodnja "in vitro" rutina. U više od 120 centara u Nemačkoj, parovima koji ne mogu da imaju dece pruža se pomoć, a time u većini slučajeva omogućava i toliko željeno roditeljstvo. Kvota uspeha iznosi 30 do 40 odsto, što znači da kod više od 40.000 pokušaja vantelesnog oplođenja godišnje, 10.000 pacijentkinja zatrudni.
Na početku je dobijanje jajne ćelije bilo moguće samo laparoskopijom, hirurškim zahvatom. Tako je nastala i prva nemačka beba iz epruvete. Samo dve godine kasnije, pronađen je novi postupak.
"Jednostavnim pristupom, kroz vaginu, uzimane su jajne ćelije", kaže profesor Tomas Katcorke u razgovoru za DW. On je direktor Centra za reproduktivnu medicinu u Esenu. "Ovaj jednostavni način uzimanja jajne ćelije doveo je do pobede reproduktivne medicine", kaže Katcorke.
U svetu je do sada rođeno oko četiri miliona beba iz epruvete.
Još uvek se jajna ćelija uzima iz tela žene, uz pomoć mikropipete i spermatozoidima vantelesno oplođava. "Metoda se nije promenila", kaže profesor Ralf Ditrih sa Univerzitetske klinike u Erlangenu. Ali u međuvremenu je moguće i lečenje ograničenog steriliteta kod muškarca. Ako je broj spermatozoida premali da bi se obavila klasična vantelesna oplodnja, moguće je upotrebiti i samo jedan jedini spermatozoid.
"Ako je poznata nasledna bolest, može se obaviti dodatna terapija, a to je takozvana preimplantaciona dijagnostika", kaže Ralf Ditrih. Od promene zakona u julu 2011. ona je u određenim slučajevima dozvoljena i u Nemačkoj. Kod rutinske vantelesne oplodnje ne ispituje se da li je embrion nosilac nasledne bolesti.
Od moderne reproduktivne medicine imaju koristi i mnogi pacijenti oboleli od raka. Često se dešavalo da posle uspešnog lečenja od raka nisu bili sposobni da imaju decu. Naime, dešava se da ovi lekovi trajno oštete jajnike. Danas se tkivo iz ženskih jajnika, može uzeti i zamrznuti.
"Potom se ženi izlečenoj od raka može ponovo ubaciti komadić ovarijalnog tkiva. Iz toga se razvijaju normalne jajne ćelije i žena može da zatrudni na prirodan način", kaže Ditrih.
U Erlangenu je zamrznuto tkivo oko 250 žena. U sedam slučajeva je izvršen ovaj transfer. Jedna pacijentkinja je zatrudnela, a njena beba je rođena u Drezdenu. I majka i dete su zdravi.
(MONDO)
