Problem sa kojim se istoričari i arhivatori vekovima suočavaju je pitanje očuvanja istorijske građe za buduća pokoljenja. Jedno od rešenja koje je doneo kasni dvadeseti i početak dvadeset i prvog veka jeste digitalizacija arhivske građe. Upravo tema digitalizacije arhiva i zavičajnih zbirki bila je tema radnog sastanka održanog u Narodnoj biblioteci Novi Bečej i gde se govorilo o ovom problemu, pre svega, sa aspekta srednjebanatskog okruga.
Srđan Ercegan, stručni saradnik preduzeća „Media“ koje se bavi ovim poslovima, a koji je bio jedan od učesnika sastanka, istakao je da je Srednjebanatski okrug posebno zanimljiv budući da obiluje istorijskom građom. „Digitalizacija je još uvek na samom početku, ali je Srbija prava zemlja gde bi trebalo da se ozbiljnije bavimo tom tematikom jer imamo u našem istorijskom iskustvu recimo slučaj Narodne biblioteke u Beogradu koja je 1941. godine prilikom bombardovanja, nestala, a prilikom čega je nestao i niz neprocenjivih rukopisa, tu su, takođe i Hilandar, manastir Rakovac, koji su goreli. Znači, mi definitivno u našem istorijskom pamćenju znamo za opciju gubljenja nekih veoma važnih kulturno-istorijskih spomenika, a digitalizacije je način da se to predupredi, jer kad nekom analognom dokumentu date numeričku vrednost on samim tim postaje trajan, ne može se reći da je večan, ali svakako mu produžavate vek na ovaj način“, dodao je Ercegan. On je kao posebnu pogodnost digitalizacije naglasio i to što putem interneta ovako digitalizovane zbirke i arhive postaju dostupne većem broju istraživača i naučnika koji onda bez većih problema mogu da im pristupaju.
Kao kuriozitet, na sastanku se mogla čuti i priča o jednoj od biblioteka u Nemačkoj koja je izgorela u požaru, ali je, zahvaljujući tome što je sprovedena digitalizacija na vreme, u celosti rekonstruisana, a knjižni fond nije izgubio nijedno delo.
