S početkom lepog vremena, a ove godine i zbog blage zime, krpelji su se već pojavili, a samim tim i opasnosti od nekih bolesti koje oni prenose.
Krpelji su zglavkari iz reda grinja. Dele se na dve velike porodice Ixodidae (šikarni ili tvrdi krpelji) i Argasidae (stajski ili meki krpelji). Glava, grudni i zadnji deo čine im jednu celinu. Za svoj razvoj i razmnožavanje potreban im je obrok krvi, zbog čega povremeno žive na toplokrvnim životinjama (pticama i sisavcima), kojima sišu krv. Krpelji su rasprostranjeni široko u prirodi, a najčešće se nalaze u prizemnom sloju rubnih područja šuma, sloju grmlja i niskog rastinja, po visokotravnatim staništima. Prilikom uboda preko sline mogu prenositi različite zarazne bolesti.
“Samim činom sisanja krvi, krpelj svoju rilicu ubada u tkivo životinje i upravo tada, kad vrši probadanje kože, on ubacuje i pljuvačku kako bi sprečio zgrušavanje krvi i da bi nesmetano mogao sisati krv. Tog momenta u krvotok domaćina on ubacuje razne agense koje je usput pokupio, jer živi napolju i dosta je prljav. To je najčešće Babezioza kod pasa, Lajmska bolest kod ljudi i niz drugih bakterija i virusa, koje mogu prouzrokovati razna oboljenja. Životinje se mogu zaštititi permanentnim čišćenjem i trebljenjem od krpelja, znači, mehaničkim čišćenjem ili kupanjem, ali takođe postoje i razne ogrlice i preparati koje na duže ili kraće vreme štite životinju od prisustva krpelja. On kad dođe i zakači se na dlaku, jednostavno otpadne, pošto ti preparati, štite životinje i do mesec dana”-rekao je dr Vojislav Blažin, vlasnik veterinarske ordinacije “Vetvranjevo” i dodao da nije nikakav problem da vlasnik sam izvadi krpelj iz životinje, ali ga treba stalno držati pod prismotrom. Ako se primete neki neobični klinički simptomi, kao što je zavlačenje, smanjenje aktivnosti ili njuška postane suva, to su već alarmantni simptomi kada se obavezno treba obratiti veterinaru.
Kod čoveka je najveći problem koji donosi ujed krpelja, rizik od lajmske bolesti, jer je oko 24 odsto ispitanih krpelja potencijalni prenosilac ove bolesti. Bez obzira da li je krpelj zaražen ili ne, preporučljivo je da se izvadi odmah nakon što se ustanovi da je ‘ušao’ pod kožu kako ne bi počeo da se hrani krvlju i tako preneo bolest.
Krpelj se može izvaditi i bez lekarske asistencije uz pomoć obične pincete. Potrebno je da ga pincetom uhvatite što bliže koži. Laganim pokretima uz blago okretanje levo desno izvadite ga iz kože. Ukoliko deo krpelja ostane ispod kože videće se mala crna tačka koju je potrebno izvaditi iglom i pincetom. Nikada i baš nikada nemojte krpelja natapati alkoholom, uljima, benzinom i drugim tekućinama, pošto će tako samo da ispusti toksične materije u vaš organizam.
Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana kasnije. Zato je važno da vodite evidenciju o ubodu krpelja i doktora obavestite o tome ukoliko je došlo do javljanja simptoma. Oni podrazumevaju crvenilo kod uboda, povišenu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima. Ova bolest mora da se leči kako ne bi došlo do komplikacija.