Samo tri dana nakon beogradske premijere intrigantnog romana Mišela Uelbeka, i novobečejska publika imala je priliku da čuje zašto „Pokoravanje“, prema mišljenju mnogih, sve češće dobija epitet „roman godine“. Vladimir D. Janković, prevodilac ove knjige sa francuskog jezika za domaće izdanje, nakon „Savamala Book Festa“, u okviru kog je Uelbekov roman 21. marta predstavljen beogradskoj javnosti, posetio je i Narodnu biblioteku u Novom Bečeju.
Ovog puta, umesto sa Biljanom Srbljanović i Filipom Davidom, o romanu je diskutovao sa direktorkom Narodne biblioteke, Agneš Đukičin, koja smatra da je ovo najkontroverzniji roman godine: „Mislim da sam s pravom ovo veče nazvala književnim događajem godine, jer roman jeste književni događaj u celoj Evropi. Do sada je to najprodavanija knjiga, u tiražu od skoro dva miliona primeraka. Prošle subote je prikazana na „Savamala Book festu“ u Beogradu i zaista je veliko zadovoljstvo imati gospodina Jankovića u Novom Bečeju. Nadam se da su svi naši sugrađani koje interesuje lepa književnost, koji se interesuju za Uelbeka kao intrigantnog pisca i koji možda nisu pročitali roman, ali su imali tu radoznalost da saznaju zašto je ova knjiga izazvala takve kontroverzne reakcije, zaista uživali večeras.“
U dilemi da li je Uelbekov roman, koji u skorijoj budućnosti „predviđa“ dolazak muslimana na vlast i prvog muslimanskog predsednika na čelu Francuske, nastao samo da bi provocirao i dolivao vatru na već goruću temu ili ima neki dublji smisao, Vladimir D. Janković, naš poznati prevodilac, odsečno presuđuje u korist ovog drugog: „Naravno, može se reći za svako književno delo, koje ima neku težinu i značaj, da izaziva, ali izaziva upravo jednu unutrašnju reakciju, odnosno unutrašnji proces u čitaocu. Ovo nije knjiga koja bi trebalo da izaziva plitke provokacije i reakcije na dnevno-političkom nivou, jer sama Uelbekova vizija se više odnosi na jedan budući život, koji čeka ovaj kontinent, a ne na to da li ćemo se natezati, da li će biti nekih konflikata. Upravo je to, rekao bih, i važan momenat ove knjige. Ona ne implikuje nikakav rat. To je knjiga koja se bavi novim, produženim mirom, koji će možda iz jedne prespektive biti stabilniji, koji zacelo izaziva strah u određenom delu populacije, ali sve u semu, ne radi se o plitkim kontroverzama, pa se čak ne može reći ni da je tu reč o nekom proročkom štivu, jer Uelbek ne piše predskazujući neku daleku budućnost ili neku nejasnu utopiju, distopiju, kako god to mogao neko da nazove, nego prosto prikazuje jedno stanje koje izvire iz sadašnje situacije. Ta njegova Francuska iz ranih dvadestih godina ovog veka, prosto se pretače iz današnje slike, iz onog što danas tamo možete videti, tako da bi Ulbek imao pravo da se oseti čak i uvređenim, ako bismo mu mi rekli da je zbog ovoga prorok.“
Mnogi recezenti u ocenjivanju „Pokoravanja“ savetuju čitaoce da se ovom štivu posvete „hladne glave“. Prema Jankovićevom mišljenju to je pomalo nejasan savet: „Ko može dobru knjigu da čita hladne glave? Knjigu treba čitati otvorenog srca, što znači da se ne treba opterećivati predrasudama, jer Uelbek inače jeste pisac koga prate predrasude. Dovoljno je čuti da je Uelbek nešto objavio ili da to namerava, uslediće salve raznih etiketa, koje su najčešće posledica ili potrebe da se taj proizvod dobro proda ili jednostavno potreba ljudi da se snađu u nečemu što im je nepoznato, tako što će se ponašati kao da im je poznato.“
Roman „Pokoravanje“ objavljen je istog dana kada je izvršen atentat na redakciju francuskog časopisa „Šarli Ebdo“. Pokrenuo je velike polemike u društvu, a poznato je da je Uelbek i ranije krtički govorio o islamu. Međutim, Janković tvrdi da Uelbek u svom novom romanu, pre svega, kritikuje savremeno evropsko društvo. „Pokoravanje“ predstavlja viziju francuskog društva, u kom je mnogo glasova i za islam i za Francusku, zaključuje Janković.
Nevena Subotić
Odnosi sa javnošću opštine Novi Bečej