Srceparajući filmovi sa tužnim krajem oduvek su bili popularni, a naučnici su možda utvrdili i razlog tome - gledanje tragičnih priča utiče na ljude da razmotre svoje odnose sa voljenim osobama a to onda utiče na poboljšanje njihovog raspoloženja.
Tim istraživača sa Univerziteta Ohajo navodi u studiji da se tragične priče obično bave temom večne ljubavi, a to utiče na gledaoce da razmišljaju o svojim voljenima.
A što više razmišljate o svojim (srećnim) odnosima sa drugima, to se i sami osećate bolje i srećnije. Oni koji su posle gledanja filma razmišljali samo o sebi, nešto poput "moj život nije tako loš kao život ovih u filmu", nisu se na kraju osećali bolje niti su bili srećniji, utvrdila je studija.
Istraživanjem je bio obuhvaćen 361 student i oni su gledali Pokajanje, dramu o dvoje ljudi koji su razdvojeni i koji umiru tokom rata.
Pre i posle filma odgovarali su na nekoliko pitanja uz pomoć kojih je mereno koliko su zadovoljni svojim životom, a pre, posle i tri puta tokom filma su ocenjivali nivo pojedinih osećanja, uključujući i tugu.
Posle filma su opisivali da li ih je film naterao da razmisle o sebi, svojim ciljevima, vezama i životu uopšte.
Oni koji su osetili veću tugu tokom filma više su pisali o stvarnim ljudima sa kojima su u vezi, i oni su se na kraju ipak osećali srećnijima.
S druge strane, oni koji su posle filma razmišljali o sebi, a ne o vezama sa drugima, nisu zabeležili povećanje nivoa sreće.
"Tragedije ne podižu nivo sreće jer ljudi razmišljaju o sebi i porede se sa tragičnim likovima. One deluju na ljude jer im pomažu da više cene veze u kojima su i odnose sa dragim ljudima", zaključak je istraživanja. To znači i da su veze sa drugim ljudima glavni izvor sreće i zadovoljstva u životu. Jednostavno - razmišljanje o voljenim osobama čini vas srećnijima.
izvor: Novimagazin
