Gotovo trećina osoba kojima je u detinjstvu dijagnoziran poremećaj manjka pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), pati od njega i u odraslom dobu, ukazuje američka studija, obavljena u Bostonskoj dečijoj bolnici.
ADHD je najuobičajeniji neuro-razvojni poremećaj, od kojeg pati tri do sedam odsto mališana u SAD, podaci su američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Radi se o deci koja se teško koncentrišu, lako zaboravljaju, vrpolje se, sve može da im odvuče pažnju i sve to do stepena koji može da im stvori probleme u školi, porodici i među prijateljima. ADHD se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica.
Istraživanje je obavljeno na 5.781 osobi, rođenoj između 1976. i 1982. godine, od kojih je kod 387 u detinjstvu dijagnoziran ADHD.
Tim kojih je rukovodio dr Vilijam Barbarezi ponovo je proverio stanje tih ljudi kada su bile u 29. godini. Od 232 osobe, koje su kao deca patile od ADHD-a, a pristale su da učestvuju u naknadnoj proveri, kod 68 njih, odnosno oko 29 odsto, je ponovo utvrđen isti poremećaj.
Čak i oni kod kojih nije ponovo utvrđen ADHD su bili pod većim rizikom od bar jednog psihičkog problema druge vrste. Naime, najmanje 57 odsto njih je zloupotrebljavalo alkohol ili se drogiralo ili je bilo anksiozno ili depresivno, prema 35 odsto takvih među testiranima koji u detinjstvu nisu patili od ADHD-a.
Pokazalo se da se oni koji su u detinjstvu patili od ADHD-a, skloniji i samoubistvu nego oni koji nisu imali taj poremećaj. Među 387 ispitanika koji su u detinjstvu patili od pomenutog poremećaja, do 29. godine se ubilo njih troje, dok je među gotovo 5.000 ispitanika, koji kao deca nisu patili od ADHD-a, registrovano samo sedam slučajeva samoubistva.
(Tanjug)
