Kada u konfliktnim situacijama neko ume da se postavi za sebe pokazujući da istovremeno poštuje drugoga, kažemo da je reč o aserativnosti - vrsta pozitivne agresivnosti.
Mnogima je neshvatljivo i neprihvatljivo da postoji pozitivna agresivnost, zato što im reč agresivnost izaziva isključivo negativne asocijacije.
Erih From je u svom poznatom delu "Anatomija ljudske agresivnosti" jasno razlikovao malignu, zloćudnu agresivnost od benigne, dobroćudne agresivnosti. Na dubljem nivou ova kategorizacija ipak svaku agresivnost definiše kao negativnu, jer bez obzira da li je neki tumor u ljudskom telu zloćudan ili dobroćudan, tumor ostaje tumor - negativna pojava.
Konfliktne situacije između ljudi su svakodnevna pojava. Konflikt nastaje uvek kada dođe do sukoba dve želje. Konflikti su najnormalnija pojava jer je sasvim prirodno da ljudi, bez obzira koliko se međusobno vole i poštuju, u određenim situacijama imaju različite želje. Trajni beskonfliktni odnos je nemoguće zamisliti jer kako bi izgledao odnos dve osobe u kojem one stalno, iz trenutka u trenutak, imaju uvek identične želje.
Kako su konflikti nužnost i kako ih je nemoguće izbeći, najvažnije je kako ljudi reaguju u konfliktnim situacijama. U širokom dijapazonu ljudskih reakcija postoje dve krajnosti: pasivnost i agresivnost, od kojih ni jedna nije uspešan način za pregovaranje i rešavanje konflikata.
Ljudi za koje je tipično da su u konfliktnim situacijama pasivni, sve čine da spreče pojavu konflikta, a kada on nastane tada se brzo povlače. Oni svoje želje ili ne saopštavaju drugima ili to čine u obliku indirektne molbe. Zbog toga oni hronično ugađaju drugim ljudima, zanemarujući sebe, svoje želje i interese, piše "Politika".
Oni za koje je tipično da su u konfliktnim situacijama agresivni, optužuju druge, zastrašuju ih, prete prekidom odnosa, manipulišu kako bi im drugi ostvarili želje. Oni ne razlikuju sebe od svojih želja, tako da kada neko odbije da im ispuni želju oni se uvrede jer to pogrešno doživljavaju kao odbacivanje njih kao ličnosti. Iako uspevaju da ostvare svoje ciljeve, zbog njihovog neprijatnog načina reagovanja u konfliktnim situacijama drugi ih izbegavaju.
Osoba sa asertivnim stavom u konfliktnim situacijama zastupa svoje želje i interese, jasno razlikujući drugu osobu od njenog zahteva ili želje. Ona uspeva da brine i o sebi i o drugim ljudima, da poštuje i sebe i druge - i u konfliktu ostaje ljubazna.
Takav način reagovanja u konfliktima nam je kolektivno veoma potreban tako da treba da naučimo asertivnost kao novu reč.
(MONDO)
